Ne damo Jadar: Rio tinto mora da ispuni važnije zahteve pre uklanjanja ruševina
Članovi udruženja Ne damo Jadar, treći dan od pokušaja kompanije Rio tinto da ukloni polusrušene kuće sa imanja koje je kupila radi otvaranja rudnika litijuma u okolini Loznice, dežuraju kako bi to sprečili, ali mašine nisu vraćene.
Iz gradske uprave Loznica odgovaraju da je upravo ovo udruženje tražilo da ruševine kuća budu uklonjene, što je urađeno.
„Zašto se ovo udruženje sada ponaša kao da su zaboravili šta su tražili, to nije pitanje na koje mi možemo da odgovorimo, niti time želimo da se bavimo, ali obzirom da mi nismo zaboravili i zarad objektivnog i istinitog obaveštavanja građana smatrali smo da smo dužni da iznesemo sve relevantne činjenice o ovom slučaju“, navode iz gradske uprave.
Potpredsednik udruženja Ne damo jadar, Zlatko Kokanović rekao je agenciji Beta da je istina da su meštani i to udruženje tražili da se uklone te kuće, iz kojih su vlasnici imanja, nakon prodaje zemljišta Rio tintu, izvadili sve što je vredno, pa su ostale poluruševine, ali da sada sprečavaju tu kompaniju da to učini jer pre toga mora da ispuni više zahteva meštana.
Ekolozi: prvo saniranje bušotina, pa onda ukljanjanje ruševina
“Ima prioritetnijih zadataka koje Rio tinto mora da ispuni pre uklanjanja tih ruševina. Tražili smo da se sanira 528 bušotina, koje su napravili tokom istraživanja, i da obezbede registrovanu deponiju za građevinski otpad gde bi se odlagali ostaci tih kuća, kao i firmu koja ima licencu za te poslove”, rekao je Kokanović.
Na zahtev više udruženja i meštana sela u dolini Jadra, da se polusrušeni objekti sa imanja koje je kupio Rio tinto uklone iz bezbednosnih razloga i zbog toga što su ruglo kraja, opština Loznica je prošle godine izdala 45 rešenja za rušenje.
Naveo je da udruženje Ne damo Jadar traži i da se ukine mogućnost da Rio tinto bez prestanka šalje zahtev za korišćenje prava eksploatacije rude jadrit iz koje se dobija litijum.
“Država nije ukinula mogućnost da Rio tinto neprestano šalje zahteve za odobravanje prava na eksploataciono polje, već ih samo ne odobrava, tako što dopusti da istekne rok, pa ih ta kompanija stalno obnavlja i do sada je to učinila 11 puta”, kazao je Kokanović.
“Za svaku od 528 bušotina morala je da bude izdata građevinska dozvola i one nisu smele da se prave na poljoprivrednom zemljištu od prve do pete klase. Moraju da budu rešeni svi ti problemi pre nego što se uklone ruševine”, naveo je Kokanović.
