UN upozoravaju : globalne temperature i emisije gasova obaraju nove rekorde
Globalne temperature i emisije gasova sa efektom staklene bašte obaraju nove rekorde, navodi se u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija.
Zagrijavanje klime u svijetu se ubrzava na 2,5 – 2,9 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba, što je daleko iznad dogovorenog nivoa, upozorava se u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija, Emissions Gap Report 2023: Broken Record – Temperatures hit new highs, yet world fails to cut emissions (again) .
Zemlje svijeta moraju da do kraja decenije svoje emisije štetnih gasova smanje za 42 odsto, saopštio je Program UN za životnu sredinu, i to samo da bi pokušale da zagrijavanja zadrže na graničnih 1,5 stepeni Celzijusa utvrđenih 2015. godine Pariskim sporazumom o klimi,
Međutim, emisije karbona usljed sagorijevanja uglja, nafte i gasa porasle su prošle godine za 1,2 odsto, navodi se u izveštaju pripremljenom za međunarodne pregovore o klimi krajem novembra.
Do kraja septembra dnevna prosječna temperatura u svijetu je 86 dana ove godine bila 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa iz sredine 19. veka, navodi se u izveštaju. Ali tokom drugih ovogodišnjih 127 dana to se povećalo i u prve dvije nedjelje novembra i cijelog oktobra rast temperature je premašio 1,5 stepeni, kaže klimatska služba EU Kopernikus. Tako je ove godine bilo 40 odsto dana s temperaturom iznad očekivanih raspona.
Svijet svjedoči uznemirujućem ubrzanju koje se odnosi na broj, brzinu i razmjeru oborenih klimatskih rekorda. U vrijeme pisanja, za 86 dana ove godine, zabilježene su temperature za 1,5°C više od predindustrijskih. Ne samo da je septembar bio najtopliji mjesec ikada, nego je premašio prethodni rekord za nevjetovatnih 0,5°C, sa globalnim prosječnim temperaturama za 1,8°C iznad predindustrijskih nivoa.
Emissions Gap Report 2023: Broken Record
Prvi put u zabilejženoj istoriji u petak je temepartura u svetu dostigla 2,0 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, rekla je zamenica direktora Kopernikusa Samanta Berdžes.
“To je zaista pokazatelj da već vidimo ubrzanje promjene”, rekla je glavna autorka izveštaja Ane Olhof iz danskog istraživačkog centra za klimu “Concito”. Objasnila je da “na osnovu onoga što nam nauka kaže, ovo je tek kao šapat, a to što će biti u budućnosti više će ličiti na urlik”.
Cilj od 1,5 stepeni je zasnovan na višegodišnjim mjerenjima i proučavanju, a raniji izvještaji su predviđali da će Zemlja dostići tu dugoročnu granicu tek početkom 2029. godine ako ne bude drastičnog smanjenja emisije zagađujućih gasova.
Zato države svojeta moraju da postave strože ciljeve za smanjenje emisija karbon-dioksida i sprovode politiku da bi i to i postigle, rekla je Olhof.
U protekle dvije godine samo devet zemalja je postavilo nove ciljeve, tako da to nije ni malo “pomjerilo iglu”, ali su neke zemlje, uključujući SAD i neke u Evropi, uvele politike koje su donekle poboljšale stanje, rekla je ona.
Zakon o smanjenju inflacije Sjedinjenih Država, koji predviđa 375 milijardi dolara potrošnje na “čistu energiju” do 2030. smanjio bi godišnje emisije karbon-dioksida za oko milijardu metričkih tona, rekla je Olhof.
To zvuči mnogo, ali svijet je samo u 2022. izbacio 57,4 milijarde metričkih tona “gasova sa efektom staklene bašte”. Da bi se zagrijavanje ograničilo na 1,5 stepen, emisija 2030. godine mora biti smanjena na 33 milijarde metričkih tona. To je “emisioni jaz” od 24 milijarde metričkih tona.
Šanse da se rast globalne temperature zadrži ispod 1,5 stepeni oko 14 %
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je rekao da “emisioni jaz više liči na ‘kanjon’ prepun prekršenih obećanja, srušenih života i oborenih rekorda”.
Zato je u izveštaju navedeno da je šansa da se zagrevanje zadrži na ili ispod 1,5 stepeni otprilike jedan prema sedam ili oko 14 odsto i “zaista je veoma, veoma mala”, rekla je Olhof.
Ako svijet želi da se zadovolji granicom zagrijavanja od 2 stepena Celzijusa – sekundarnom granicom u Pariskom sporazumu, mora samo da smanji emisije na 41 milijardu metričkih tona, s “jazom” od 16 milijardi metričkih tona, navodi se u izveštaju.
Pošto se svijet od sredine 19. veka već zagrijao za skoro 1,2 stepena Celzijusa, projekcije izveštaja UN bi značile zagrevanje za još 1,3 do 1,7 stepeni Celzijusa do kraja ovog vijeka.
Već dvije godine države znaju da moraju da smisle ambicioznije ciljeve smanjenja emisija ako žele da zagrijavanje ograniče na 1,5 stepeni, ali “nijedan od velikih emitera zagađenja nije promenio obećanja”, rekao je koautor studije Niklas Hene, naučnik na Institutu za novu klimu u Nemačkoj.
Zbog toga su se poslednjih nekoliko godina jedva promenili mračni izgledi iz godišnjih izveštaja o jazu emisija, rekla je Olhof.
“Sada znamo da će uticaji klimatskih promena – globalnog zagrevanja od negde između 2,5 i tri stepena Celzijusa biti ogromni”, rekla je Olhof u intervjuu. “To u suštini nije budućnost za koju mislim da bi neko želeo za svoju decu i unuke. Ipak, dobra vest je, naravno, da možemo da delujemo i da znamo šta moramo da uradimo”.
Energologija/Time
