Struja iz RiTE Ugljevik Elektrogospodarstvu Slovenije po cijeni nižoj od trenutne

RiTE Ugljevik će od polovine januara 2024. trećinu proizvedene struje morati da prodaje Elektrogospodarstvu Slovenije.

„Moraćemo isporučivati trećinu električne energije po cijeni nižoj od trenutne i moraćemo isplatiti troškove glavnice Elektrogospodarstvu Slovenije (EGS). Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) će na taj način ostati dijelom bez svojih prihoda zbog nemogućnosti kupovine trećine energije iz Ugljevika”, rekao je Luka Petrović, generalni direktor Elektroprovrede Republike Srpske za Novinsku agenciju Republike Srpske.

Prema Arbitražnoj odluci suda u Beogradu RiTE Ugljevik moraće da plati oko 250 maraka odštete, (na osnovu glavnice i kamata) Elektrogospodarstvu Slovenije i da ovom preduzeću isporučuje, odnosno prodaje, jednu trećinu proizvedene električne energije, budući da je Elektrogospodastvo Slovenije, u periodu 1981-1991, učestvovalo u izgradnji Rudnika i termoelektrane Ugljevik.

Isplata duga RiTE Ugljevik Slovencima u narednih sedam do deset godina

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić izjavio je tokom posjete RiTE Ugljevik da će sve obaveze ovog preduzeća po arbitražnoj odluci prema “Elektrogospodarstvu Slovenije” biti izvršene uz solidarnu podršku Elektroprivrede Republike Srpske i Vlade Srpske.

“Mi ćemo svoju obavezu izvršiti, u to nema sumnje. Za nas je važno da RiTE Ugljeviik i dalje stabilno posluje i izvršava planove proizvodnje uglja i dovoljnih količina električne energije u energetskom sistemu Republike Srpske”, rekao je Đokić koji je prisustvovao sjednici Skupštine akcionara ovog privrednog društva.

Ministar je naglasio da će biti nađena najbolja rješenja i najavio da će jedna trećina struje iz RiTE Ugljevik od polovine januara ići ka EGS.

“Ta energija im se ne poklanja, nego će na komercijalnom principu biti utvrđena i konačna cijena kada se razgovor sa Slovencima završi, a to će biti uskoro”, rekao je Đokić i dodao da će postojeći dug od 250 miliona KM biti isplaćen narednih sedam do 10 godina, u godišnjim ili polugodišnjim aniuitetima, te da se o modelu još razgovara.

Prema njegovim riječima, Slovenci pokazuju ozbiljan interes da se pronađe održivo rješenje.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *