Suša dodatno komplikuje proizvodnju struje u Evropi
Suša koja pogađa Evropu komplikuje proizvodnju električne energije, poručuju stručnjaci. Električna energija, koja se proizvodi iz hidro potencijala, pala je za ukupno 20%. I nuklearna postrojenja, koja se hlade vodom iz rijeka su pogođena. Strahuje se da je nestašica samo početak onoga što se dogoditi predstojeće zime, prenosi BBC.
U Velikoj Britaniji visoke temperature pogađaju proizvodnju energije iz fosilnih, nuklearnih i solarnih izvora. Razlog za to je što tehnologija u elektranama i solarnim panelima radi mnogo slabije na visokim temperaturama. Produženo sušno razdoblje stvara dodatni pritisak na snabdijevanje energijom, dok se Evropa bori za alternativne izvore nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Suša dovela do velikih gubitaka u proizvodnji hidroelektrana
Hidroenergija je važan izvor proizvodnje energije za Evropu, ali nedostatak vode u rijekama i akumulacijama značajno smanjuje sposobnost postojenja za proizvodnju električne energije. Italija dobija oko 1/5 svoje energije iz hidroelektrane, ali je ta količina smanjena za oko 40% u poslednjih godinu dana.
Slična je situacija je i u Španiji, gdje je količina proizvedene električne energije smanjena za 44%, prema podacima kompanije Rystad Energy.
“Hidroenergija može biti prilično nestabilna, ali 40% je apsolutno ekstremno”, kaže Fabijan Roningen, analitičar iz Rystad-a. Brojke nisu smanjene samo u jednom dijelu Evrope, objašnjava on, već sve velike zemlje koje proizvode hidroenergiju sada zarađuju manje. “To je zaista veliki uticaj”, dodaje on.
Norveška se, takođe, suočava sa izazovima u vezi sa hidoenergijom. Zbog toga možda neće moći da nastavi da izvozi energiju u zemlje kao što je Velika Britanija, ako se njeni rezervoari ne napune.
Vrućina negativno utiče na proizvodnju nuklearne, ali i solarne energije
Izuzetno toplo vrijeme pogađa i proizvodnju nuklearne energije, naročito u Francuskoj. Oko polovine od 56 reaktora je van mreže, a nekoliko je pogođeno sistemskim problemom sa korozijom. Ti reaktori se često hlade vodom iz rijeka, čiji je vodostaj nizak, a temperature su visoke.
“Kada voda u rijekama postane veoma topla, a vodostaj nizak, u osnovi morate da prestanete sa hlađenjem nuklearnih elektrana. Razlog je taj što je voda, koja se ispušta, opasna za ribe i druge vrste u rijekama”, kaže profesorica Sonja Seneviratne.
Francuska vlada, ipak, trenutno dozvoljava pojedinim elektranama da ispuštaju veoma toplu vodu nazad u rijeke, kao privremenu mjeru. Francuska sada nadoknađuje manjak električne energije uvozom, između ostalog, iz Velike Britanije.
Analitičari poručujz da ovo stvara dodatni pritisak na britanski system, u periodu kada vrlo toplo vrijeme pogađa proizvodnju iz gasnih i nuklearnih postrojenja. Teže je rashladiti biljke po toplijem vremenu, objašnjava Katrin Porter, energetski konsultant u Watt-Logicu.
“Solarni paneli se, takođe, suočavaju sa prilično značajanim padom, pri tempereturi iznad 25°C. Sve radi slabije, kada je vruće”, dodaje ona.
Države, uključujući Veliku Britaniju i Francusku, oslanjaju se na međusobno tržište električne energije.
“Ako su francuski i britanski sistemi u isto vrijeme pod pritiskom, onda niko zapravo ne zna šta će se dogoditi”, kaže Portera.
Ona je naglasila da je ovo nagovještaj onoga što se može dogoditi naredne zime i upozorava da bi moglo doći do ograničenja u korištenju energije za velike potrošače.
