Verujemo u projekat Jadar: zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji
Mi verujemo u projekat “Jadar” i verujemo da ga je moguće realizovati u skladu sa najvišim standardima životne sredine, izjavila je glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji, Marijanti Babić.
Ona je u naglasila da litijum neće moći da se proda ukoliko ne bude proizveden uz poštovanje najviših ekoloških standarda.
Projekat „Jadar“ je jedan od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi, sa velikim potencijalom da Srbiju svrsta među države koje će na svetskom nivou odigrati ključnu ulogu u zelenoj tranziciji, smatra Babić.
Babić dodaje da taj projekat može biti realizovan samo uz apsolutno poštovanje zakona Srbije i propisa Evropske unije.
Evropa uvodi baterijski pasoš, što je digitalni sertifikat koji će sadržati podatke o poreklu i održivosti materijala koji se koriste u procesu proizvodnje baterija za električna vozila. Svi vodeći proizvođači automobila prihvatili su ovakav pristup i rudarske kompanije neće biti u mogućnosti da prodaju sirovine ukoliko ne ispunjavaju najviše ekološke standarde.
Marijanti Babić
Prema njenim rečima, ukoliko bi se projekat realizovao, planirana investicija bi iznosila 2,55 milijardi evra, prema podacima iz 2011. godine, bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija.
Od poreza i rudne rente procenjuje se da će država godišnje prihodovati oko 180 miliona evra, što je oko jedan odsto prihoda državnih budžeta, rekla je Babić.
Babić je rekla da sa državom nema ugovora o realizaciji projekta, već samo memorandum iz 2017. godine kojim se uspostavlja okvir za saradnju za realizaciju projekta.
Komentarišući tvrdnje da je za preradu jedne tone litijum-karbonata treba utrošiti 500 tona vode, odgovorila je da taj podatak nije tačan.
Za proizvodnju jedne tone litijum-karbonata bi se koristilo 8.300 litara vode, odnosno 8,3 tone sveže vode. Voda bi se dobijala iz tri izvora: najpre podzemnih voda koje prikupljamo prilikom samog otvaranja rudnika, potom kišnice koju skupljamo u takozvanim sabirnim bazenima, pa tek onda, ukoliko i samo u periodima kada prva dva izvora nisu dovoljna za proces proizvodnje, iz aluviona, odnosno obalnog dela reke Drine, što nije isto što i rečni tok Drine, ocijenila je Babićeva.
Izvor: Novosti
