Tržište solarne energije u Srbiji zaostaje za tržištem vetroenergije
Tržište solarne energije u Srbiji nije toliko “zrelo” kao tržište energije vetra, što su pokazale prve aukcije za otkup električne energije iz solaranih i vetroelektrana.
Ovo je izjavila direktorica Udruženja obnovljivih izvora energije (OIE) Srbije Danijela Isailović.
Na prvoj srpskoj aukciji za otkup električne energije iz vetroelektrana popunjena kvota, dok je kod solara ostalo slobodno više od tri četvrtine.
Četiri projekta koja bi trebalo da se grade i obezbede struju iz vetroelektrana u Srbiji su popunila kvotu od 400 megavata koju je na prvoj aukciji dala država. Istovremeno, kvota za solarne elektrane je tek načeta, jer od 50 megavata raspodeljeno je samo 11,6 megavata.
Izuzetno je dobro što su se prve aukcije u Srbiji konačno dogodile. One su trebale da budu krajem 2021, ali mislim da su se dogodile u pravom trenutku, jer je naša regulativa i tržište sada spremno – izjavila je Isailovićeva za Tanjug. Naglasila da su ove aukcije bile efikasne, uspešne i transparentne.
U Srbiji trenutno 8 vetroparkova snage 398 MW
Ona je podsetila da u Srbiji ima osam vetroparkova, ukupne snage 398 megavata, a sa kvotom od 400 megavata koja je bila na aukciji, naša zemlja u naredne tri godine dobiti novih 600 megavata obnovljive energije (OE).
To bi tako trebalo da bude, ako investitori pokažu ozbiljnost i izgrade ono na šta su se obavezali ovim aukcijama. Lično verujem da će to i učiniti, s obzirom na to da su dali ozbiljne ponude i priložili bankarske garancije – kaže Isailovićeva.
Ukazala je i na to da su vetroparkovi, po prirodi, varijabilni izvori energije i da se nikada ne može sa sigurnošću tvrditi da su to 100 odsto sigurni izvori energije.
Ali i takvi, vetroparkovi su nam svakako preko potrebni i oni su svuda u svetu, kao i u Evropi prisutni – kazala je ona.
Isailovićeva je naglasila i da se u Srbiji jasno znaju područja gde je vetar dobar i to je područje Istočne Srbije, kao i područije Južnog Banata gde su već, ali i gde će, kako kaže, biti izgrađeni novi vetroparkovi.
Ostale lokacije u Srbiji su manje povoljne, a imaju i neka ograničenja koja se tiču zaštite životne sredine i druge infrastrukturne prepreke i one nisu dobre da se vetroparkovi grade – navela je ona.
Solarno zaostajanje
Isailovićeva je dodala i da je na aukciji za struju iz solarnih elektrana dodeljena samo oko četvrtina , odnosno 11,6 od mogućih 50 megavata i to će doneti tri nove solarne elektrane koje će se graditi na području Knjaževca, Ćuprije i Lebana.
Šteta što se ne koristi taj solarni potencijal. Mislim da u Srbiji bez obzira na veliki broj projekata u razvoju, veliki broj zahteva za priključenje ima potencijala za ozbiljne strane investitore koji će doći i napraviti te prve pionirske solarne elektrane koje će biti priključene na prenosni sistem električne energije – kazala je direktorka Udruženja OIE Srbije.
Ona je navela i da očekuje da će sledeće aukcije ili one 2025. doneti veće i ozbiljnije projekte u oblasti solarnih elektrana.
Podsetila je i da Vlada Srbije i lokalne samouprave dodeljuju određena sredstva odnosno subvencije malim proizvođačima-potrošačima (prozjumeri) i to do 50 odsto, a nudi i edukacije i obaveštenja kakve benefite mogu imati ukoliko koriste potencijale sunčeve energije.
Ako želimo zelenu energetsku tranziciju moramo koristiti sve naše potencijale, bilo da je to sunce, vetar ili nešto treće – kazala je ona i dodala da energetska tranzicija nama nije neophodna samo zbog energetskih i ekonomskih razloga već i zbog činjenice da više nemamo četiri godišnja doba i da smo došli u fazu da plaćamo cenu globalnog zagrevanja.
Osim što treba više da koristimo zelenu energiju, Isailovićeva ističe da bi trebalo da se okrenemo i drugim principima održivog razvoja, a to je da smanjimo upotrebu plastike, da recikliramo i ponovo koristimo neke stvari, odnosno da “smanjimo globalni konzumerizam i potrošnju kako bi smo na neki način planetu umirili”.
