Transport u Evropi konačno zabilježio pad emisija štetnih gasova

Sektor transporta u Evropi, po prvi put, zabilježio je pad emisija štetnih gasova, iako je i dalje jedini sektor koji emituje više nego 1990. godine.

Automobili, autobusi, kamioni, brodovi i avioni su, u 2024. godini, proizveli 1,05 milijardi tona CO2 (GtCO2) – što je manje u odnosu na 1,1 milijardu tona CO2 (GtCO2) u 2019. godini. To je smanjenje od nešto više od 5%.

Glavni pokretač ovog strukturalnog pada emisija iz transporta je rastuće tržište električnih vozila, navodi se u analizi organizacije Transport & Environment (T&E) – State of Transport 2025.

Organizacija procjenjuje da će 9 miliona električnih vozila (EV) biti na evropskim putevima 20225. godine, čime će se spriječiti 20 miliona tona emisija CO2 – što je jednako zatvaranju sedam termoelektrana na ugalj.

• Izvještaj State of Transport 2025. T&E otkriva da emisije iz transporta strukturalno padaju, ali manje karbon-dioksida od smanjenih emisija na putevima su potkopane rastom vazdušnog saobraćaja.

Automobili, kamioni, kombiji i autobusi čine skoro tri četvrtine emisija gasova staklene bašte iz transporta, dok avioni i brodovi doprinose preostaaloj četvrtinu.

EU: Udio obnovljivih izvora energije u transportu porastao u 2023.

Međutim, postoje i izazovi u osiguravanju kritičnih sirovina za elektrifikaciju transporta velikih razmjera. EU uvozi 100% litijuma, 75% nikla i 58% aluminijuma. Ključna razlika? Za razliku od fosilnih goriva, većina ovih materijala može se reciklirati.

Iz kvantitativne perspektive, prelazak na EV je daleko održiviji. Čak i ako se uzme u obzir reciklaža, električni automobil zahtijeva 500 puta manje kritičnih sirovina nego vozilo na plin tokom cijelog životnog ciklusa – prvenstveno zato što motori s unutrašnjim sagorijevanjem troše ogromne količine dizela i benzina.

Osim klimatskih razloga, usporavanje dekarbonizacije transporta značilo bi produženje oslanjanja na uvoz fosilnih goriva. Trenutno, EU uvozi 96% sirove nafte i 90% fosilnog gasa, zbog čega je ranjiva na poremećaje u lancu snabdjevanja i geopolitičke tenzije.

Evropa je 2024. potrošila 250 milijardi evra na uvoz nafte, navodi T&E.