Termoelektrana Kostolac B3 u završnoj fazi izgradnje
Termoelektrana Kostolac B3, kapaciteta 350 megavata, ušla je u završnu fazu izgradnje i to je ujedno prvo proizvodno postrojenje u okviru Elektroprivrede Srbije posle tri decenije.
Ovo je izjavila ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović tokom razgovora sa novoimenovanim ambasadorom Narodne Republike Kine u Republici Srbiji Li Mingom.
Novi pogon će biti po svim najvišim standardima zaštite životne sredine i davaće veliki doprinos sigurnosti snabdevanja građana i privrede električnom energijom. Ministarstvo na nedeljnom nivou prati izvođenje radova i nadamo se da ćemo uskoro, uprkos svim izazovima i neplaniranim teškoćama, završiti izgradnju ovog velikog kapaciteta za proizvodnju električne energije, u skladu sa svim propisima i regulatornim okvirom.
Dubravka Đedović Handanović
Đedović Handanović je naglasila da je Kina jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije, naročito u rudarskom sektoru, gde su ostvareni odlični rezultati.
Ministarka je istakla da rudarski sektor značajno utiče i na rast industrijske proizvodnje u Srbiji, čemu značajno doprinosi kompanija „Ziđin”, koja je do sada investirala više od 2,5 milijardi dolara u Srbiji.
Proizvodnja bakra u Boru biće 180.000 tona godišnje
Prema njenim rečima, nedavnim potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o razvoju Donje zone rudnika bakra i zlata Čukaru Peki u Sjamenu, „Ziđin” je potvrdio nameru da investira dodatnih 3,8 milijardi dolara, što će značiti povećanje proizvodnje rude, koncentrata, kao i dodatne investicije.
Ona je rekla da je, zahvaljujući strateškom partnerstvu sa „Ziđin majning grupom” u „Srbija Ziđin koperu”, unapređen privredni ambijent u istočnoj Srbiji, sačuvana su radna mesta i zaposleni novi radnici, sa prosečnim platama značajno većim od republičkog proseka, a posebna pažnja se posvećuje unapređenju standarda u oblasti zaštite životne sredine.
Đedović Handanović je napomenula da je rekonstruisana topionica bakra u Boru počela sa probnim radom, što će doprineti tome da proizvodnja katodnog bakra bude 2,5 puta veća, odnosno proizvodiće se 180.000 tona katodnog bakra godišnje.
Ministarka je ukazala na to da je, zahvaljujući ovoj modernizaciji, investirano i u sisteme koji unapređuju kvalitet životne sredine u rekonstruisanoj topionici, smanjene su emisije štetnih gasova, u skladu sa nacionalnim i propisima EU, a time su građani Bora, posle više decenija, dobili kvalitetniji vazduh, a zaposleni bolje uslove rada.
Zajedno ćemo, kako je naglasila, razvijati i projekat izgradnje solarne elektrane od 300 MW, koja će omogućiti sinergiju obnovljivih izvora energije i rudarstva, uz bolju zaštitu životne sredine smanjenjem upotrebe energije iz uglja i fosilnih goriva.
