Srbija: prekomerno zagađen vazduh u 21 gradu – podaci Agencije za životnu sredinu
Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila je Izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godinu. U njemu je navedeno da ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, ima prekomerno zagađen vazduh.
Među uzrocima prekomernog zagađenja su i azotni oksidi i sumpor u vazduhu, ali dominantni izvor zagađenja su, kao i ranijih godina, suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5.
Jedan od (nažalost) rekordera u zagađenju je Valjevo. U Valjevu je 2022. na mernoj stanici kod Zavoda za javno zdravlje tokom rekordnih 178 dana zabeleženo prekomerno zagađenje česticama PM 10, odnosno u proseku skoro svakog drugog dana, prenosi Klima101.
Međutim, po javno zdravlje je najopasnij prekomerno zagađen vazduh česticama PM 2,5, koje su značajno manje i samim tim prodiru dublje u disajne puteve, pa i krvotok. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine u svojim novim dokumentima, ono je krivac za oko 10.000 prevremenih smrti u Srbiji svake godine.
Mada SEPA u svom izveštaju ne nudi takve uvide, poređenjem sa brojkama koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine, postaje jasno da je vazduh u Srbiji drastično zagađeniji od bilo koje zemlje EU.
Kada su u pitanju čestice PM 2,5 najzagađeniji grad u Srbiji je Novi Pazar
Po analizama koje nudi SEPA, u Beogradu je tokom 2022. godine srednja godišnja koncentracija čestica PM 2,5 bila 23 µg/m³. U pitanju je vrednost malo ispod granične vrednosti prekomernog zagađenja, a koja iznosi 25 µg/m³.
Ovo ne znači da vazduh u prestonici nije prekomerno zagađen, već samo da ova konkretna srednja vrednost nije prekoračila relevantni prag. Štaviše, u Beogradu, od ukupno 21 merne stanice, u toku 2022. na čak 18 je bilo registrovano prekomerno zagađenje po jednom ili više parametara (izuzetak su stanice Zeleno brdo, Topčiderska zvezda i KBC „Dragiša Mišović”, koje su relativno udaljene od glavnih urbanih centara).
Ali kada su u pitanju prosečne koncentracije čestica PM 2,5, Beograd nije najzagađeniji grad u Srbiji. Po podacima koje nudi SEPA, ta titula pripada Novom Pazaru, koji je 2022. godine zabeležio katastrofalnu brojku od čak 43 µg/m³.
Ovako izgleda lista mernih stanica sa najvećim srednjim godišnjim koncentracijama PM 2,5:
Da se nalazi u EU, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad, od ukupno 375 merenih. Ali devet gradova u Srbiji bi u EU bili apsolutni rekorderi u zagađenosti
Ovo, doduše, nije celokupna lista stanica koje su izmerile srednje vrednosti preko 25 µg/m³. Ove stanice su odabrane iz jednog specifičnog razloga: one prikazuju srednje vrednosti zagađenja koje su više od najzagađenijih gradova u Evropskoj uniji, po podacima koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA).
Naime, po standardima EU, a kada je u pitanju srednje godišnje vrednosti koncentracija čestica PM 2,5, gradovi dobijaju ocene kvaliteta vazduha na sledeći način:
- dobar: 0-5 µg/m³
- prihvatljiv: 5-10 µg/m³
- umeren: 10-15 µg/m³
- loš: 15-25 µg/m³ (Beograd: 23 µg/m³)
- izuzetno loš: 25+ µg/m³
Drugim rečima, po standardima Evropske unije koje SEPA i sama koristi, a kada su u pitanju koncentracije PM 2,5, kvalitet vazduha u Beogradu je loš, i to relativno blizu najgore moguće ocene.
Kada bi se Beograd sa svojih 23 µg/m³ našao u spisku gradova EU koji mere zagađenje česticama PM 2,5, on bi se našao na čak 369. od 376 mesta – od njega bi zagađenije bilo samo 7 gradova, od toga pet gradova u Poljskoj, Kremona u Italiji, i Slavonski Brod.
Svi ostali gradovi sa gorenavedene liste iz izveštaja SEPA bili bi u Evropskoj uniji apsolutni rekorderi u zagađenosti česticama PM 2,5. Naime, EEA ni u jednom od merenih gradova u EU nije zabeležila ovakve brojke, a najgore rangirani grad u EU, Slavonski Brod, ima srednju srednju godišnju vrednost od 28 µg/m³.
Doduše, sve ove brojke se ne mogu u potpunosti uporediti, pre svega zato što je upitno koliko je precizna slika koju daju pojedinačne merne stanice – gradovi se razlikuju po obliku, geografiji i razuđenosti, po mreži stanica, razlikuju se i vremenske prilike, ali i standardi koje različite zemlje koriste kako bi izračunale ukupno urbano zagađenje (npr. udaljenost stanica od puteva ili industrijskih zona). Ali ovo je najbolje što imamo.
Po podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, Srbija je četvrta najzagađenija zemlja u Evropi, posle Severne Makedone, Crne Gore i BiH
U izrazito detaljnom godišnjem izveštaju koji izdaje EEA, a kada se govori o koncentracijama PM 2,5, jasno se vidi da je po sadašnjim procenama Srbija četvrta najzagađenija zemlja u Evropi, a zagađenije od Srbije su jedino Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
