Prozjumeri u Srbiji razočarani – spore procedure i nepovoljan obračun
Prozjumeri u Srbiji (kupaci-proizvođači električne energije) imaju primjedbe na sporost procedura, jer je za dobijanje svih potrebnih dozvola, za ugradnju solanih panela na krovovima njihovih domova, u prosjeku potrebno četiri mjeseca.
Taj proces je potrebno ubrzati, jedan je od zaključaka skupa “Kakva je budućnost prozjumera u Srbiji“ u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) održane u Beogradu.
Gotovo tri četvrtine građana koji su investirali u solarne panele očekivalo je da će im računi za struju biti niži od 40 do 100 odsto. Čak 78% njih instalaciju je finansiralo iz svog džepa.
Danas svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete, a glavni razlog je nepovoljan način obračuna na računima koji im stižu iz EPS-a. To je pokazalo prvo istraživanje NALED-a o prozjumerima, sprovedeno uz podršku USAID projekta “Bolja energija”.
Nejasne procedure
Navodeći i ostale ključne primedbe prozjumera šefica za jedinice za imovinu i investicije NALED-a Jasmina Radovanović istakla je da izvođači radova nisu dovoljno upućeni u procedure pred Elektrodistribucijom Srbije, odnosno da nisu dobili dovoljnu podršku od nadležnih u tom preduzeću vezano za njihov deo posla na ugradnji opreme.
Uz to nedostupne su i povratne informacije o fazi obrade zahteva za postavljanje energetskih objekata koji su prozjumerima potrebni za proizvodnju struje.
– S druge strane saradnja lokalnih samouprava sa Elektrodistribucijom Srbije je dobra, energetski objekti se u roku i efikasno priključuju na distributivnu mrežu – istakla je Jasmina Radovanović.
Savetnik ministarke rudarstva i energetike Srbije Rade Mrdak naglasio je da će izmene Zakona o obnovljivim izvorima unaprediti pozicije prozjumera i pomoći će u kreiranju stabilnih finansijskih uslova koji će motivisati proizvodnju zelene energije za sopstvene potrebe iz solarnih panela. On je istakao da je glavni razlog za izmene namera da se održi ravnoteža između dva važna interesa, što više novih izvora energije, a sa druge strane da se ne ugrozi sigurnost rada sistema i snabdevanje strujom.
Mrdak je objasnio da kupac – proizvođač proizvodi struju za sopstvenu upotrebu a da je za njegov status karakteristično da viškove koje ostvari ne prodaje Elekroprivredi Srbije već joj ih ustupa i račun za struju mu je umanjen u iznosu vrednosti viška električne energije koju je proizveo iz svojih solarnih panela.
Solarni paneli za stambene zajednice
Iznoseći preporuke za unapređenje položaja prozjumera profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović istakao je sticanje statusa kupca-proizvođača stambenih zajednica koje nisu vlasnici objekta za proizvodnju struje, to jest elektrane.
Druga preporuka je da stambene zajednice otplaćuju investicije u energetske objekte preko sistema objedinjenje naplate. Ta izmena omogućila bi stambenim zajednicama da se obaveze po ugovoru o instaliranju solarnih panela na zajedničkom krovu otplaćuju kroz sistem objedinjene naplate komunalnih i ostalih troškova održavanja stambene jedinice. Ostale preporuke se tiču uspostavljanja pravnih okvira koji će kupcima-proizvođačima koji su pravna lica ili preduzetnici garantovati minimalnu cenu za isporučenu električnu energiju.
