U Beogradu protest protiv rudarenja litijuma u Srbiji – blokirane dvije željezničke stanice

Protest protiv rudarenja litijuma u Srbiji i kompanije Rio Tinto, koji organizuju ekološke organizacije,održana je na Terazijama u Beogradu, a okupilo se više hiljada građana. Arhiv javnih skupova procjenuje da se okupilo oko 40.000 ljudi.

Nakon protesta dio demonstranta se uputio prema mostu Gazela. Blokirali su prugu odnosno željezničku stanicu Prokop i željezničku stanicu Novi Beograd. A dio demonstranat blokira i auto-put.

Nebojša Petković iz Udruženja “Ne damo Jadar” je rekao da ih je policija, odnosno BIA ranije upozorila da je to krivično djelo. On je rekao da očekuje blokadu pruga i puteva širom Srbije, koja će trajati dok se ne usvoji zakon o zabrani eksloatacije litijuma i bora u Srbiji.

Zlatko Kokanović je poručio da će ostati do ispunjenja zahtjeva. Rekao je da će i u drugim gradovima Srbije biti blokada, ali nije htio da otkrije u kojim.

Prethodno je glumica Jelena Stupljanin, na početku protesta, na Terazijama rekla da je pravi patriotizam borba za čist vazduh, za čistu vodu, za čistu zemlju koja hrani sve nas u Srbiji. 

“Mi smo ušuškani u konformizam koji imaju veliki gradovi. Kupujemo voće i povrće u prodavnici. Ali ne smemo zaboraviti da neko tamo obrađuje svoje njive, da bismo imali hranu. Ti ljudi suštinski žive od prirode”, kazala je ona. 

Ljiljana Brajović iz SEOS-a izjavila je da nije došla da, kako je rekla, srbuje, dodajući da je ovo vrijeme stradanja i da su svi prisutni podvižnici. Ona je rekla da su oko vrata srpskih vlastodržaca tri omče, koje drže strani ambasadori, strane korporacije i mafijaški kartel, koji ih je doveo na vlast. Svoje obrađanje završila je riječima “Rio Tinto mrš iz Srbije”. Okupljeni uzvikuju “neće kopati”.

Vlast nas je prevarila da je Jadar stavlje ad acta, rekla je glumica Svetlana Bojković. Pre dve godine je skloljena inicijativa protiv kopanja litijuma koju je potpisalo 38.000 građana, rekla je Bojkovićeva, dodajući da vlast optužuje sve one koji nisu saglasni sa njenim interesima.

Od nas se krije da smo žrtvovani kao neka buduća rudarska kolonija i deponija, zato smo danas ovde, ne pristajemo na to i branimo sboj opstanak, rekla je Svetlana Bojković, dok su građani vikali “izdaja”, “izdaja”.

Dr Dragana Đorđević pozdravila je okupljene, ali i građane Republike Srpske. Ona je rekla da je njena naučna oblast hemija životne sredine, zbog čega prepoznaje ekološke probleme u Srbiji, koji se uvećavaju. U Srbiji ima preko 5.000 divljih deponija, rekla je Đorđević. Zbrinjavanje i korišćenje otpada nije prioritet vlast, nego gradnja termoelektrana i korišćenje lignita, koji se uvozi iz Republike Srpske iz Bukove kose, a lošeg je kvaliteta.

Srbija je u jednom momentu postala zemlja sa najzagađenijim vazduhom u svijetu, rekla je Đorđević. Štete od rudnika ne mogu da se saniraju, jer su rudnici ljudske aktivnosti najpogubiji po prirodu i zdravlje ljudi.

Još uvijek nas truju rudnici iz srednjovjekovne Srbije, ali u srednjem vijeku je Srbija imala korist od toga, a to rudarenje nije bilo tako intenzivno kao danas. Nismo protiv rudarstva i rudarske struke, ali ne isplati im se da se saniraju štete, a isplati im se da rade za strane multinacionalne kompanije, ocijenila je Đorđević.

Naša rudna renta je najniža, plate su male, a ne treba se brinuti o životnoj sredini i to je razlog zašto su strane kompanije zainteresovane da posluju u Srbiji.

U Srbiji bi ovo bio prvi rudnik litijuma u naseljenom mjestu, rekla je Đorđević, dodajući da nije tačno da podzemni rudnik nije problem za životnu sredinu. Nije problem samo rudnik, nego i postrijenje za preradu te rude, najveće na svijetu, koje bi i genereisalo najviše otpada. Taj otpad je označen kao opasan otpad.

Zlatko Kokanović, ekološki aktivista je rekao da imaju pritiske od strane vlasti i preživljavaju torturu. Crtaju nam mete na čelu, rekao je Kokanović., dodajući da ih vlast optužuju da su strani plaćenici.

Rekao je da su on i njegov koega bili pozvani u BIU i da im je rečeno da je to što rade protivzakonito.

Kokanović je pozvao okupljene da krenu prema mostu Gazeli.

Kokanović je došao, sa grupom ljudi, na željezničku stanicu Prokop, na Novom Beogradu, koju namjeravaju da blokiraju. Kokanović je pozvao na blokiranje željezničkih stanica i u drugim gradovima.

Reporter N1 javio je u da je ulici Kralja Milana veliki broj ljudi i da su tu građani svih generacija, roditelji sa djecom i stari ljudi. Uglavnom demonstratni nose srpske zastave.

Saobraćaj je zaustavljen od Trga Republike, preko Trga Nikole Pašića, do Londona, a sve kontroliše saobraćajna policija.

Kako javlja reporter agencije Beta, građani u kolonama pristižu i iz pravca Trga Republike i iz pravca Ulice Kralja Milana.

Kod same Terazijske česme postavljena je bina sa koje će se obratiti predstavnici ekoloških udruženja, a ozvučenje je postavljeno na više mesta na Terazijama.

Pored same bine nalaze se i šatori organizacije “Dostojni Srbije” koji se protive današnjem skupu i koji se tu nalaze od srede.

Nekoliko desetina predstavnika te organizacije maše srpskim i ruskim zastavama, ali nisu glasniji od skupa protiv iskopavanja litijuma.

Okupljeni na skupu protiv rudarenja nose transparente “Stop Rio Tinto, nećeš kopati bre”, “Dosta smo pili laž, vreme je da popijete robiju”, “Ne rudniku, eksploataciji, iseljenju”, “Rio Tinto marš iz Srbije”, što građani povremeno i skandiraju.

Današnji protest je poslednji u nizu od 50 okupljanja građana započetih krajem juna u Srbiji, povodom najava otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra.

Organizatori su najavili i da će posle skupa organizovati višednevne blokade saobraćajnica u Beogradu, ali nisu precizirali na kojim lokacijama.

Ekološka udruženja današnji protest organizuju na dan isteka roka od 40 dana, koji su postavila vladi Srbije za usvajanje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji.

O protestima su se oglasili brojni državni zvaničnici, koji su se složili sa predsednikom Srbije Aleksandarom Vučićem u oceni da je osnovni cilj današnjeg protesta “rušenje vlasti” na ulici.

Vučić je više puta pozitivno govorio o projektu “Jadar” i navodio da bi rudnik litijuma kompanije “Rio Tinto” u Jadru trebalo da počne da radi 2026. godine, “ukoliko se obezbede garancije da neće biti ugrožavanja životne sredine i zdravlja ljudi”.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je prethodno da u dolini Jadra ima 158 miliona tona litijuma, ili oko 17 odsto ukupnih procenjenih rezervi na evropskom kontinentu.

Prema njenim rečima, to bi moglo da “Srbiju stavi u sam vrh ne samo u Evropi, već i širom sveta” u borbi protiv klimatskih promena.

Sa druge strane, ekološki aktivisti i deo stručne javnosti ukazali su na brojne probleme koje bi moglo da donese otvaranje rudnika u Zapadnoj Srbiji.

Tvrde da bi moglo da dođe do zagađenja zemljišta, podzemnih voda, rečnih tokova, vazduha, uz to navodeći negativne primere sličnih rudnika kompanije “Rio Tinto” u drugim državama sveta.