Ekološka tranzicija Zapadnog Balkana : nedostaak vladavine prava i inkluzivnosti
Ekološka tranzicija Zapadnog Balkana nailazi na prepreke kao što su nedostatak vladavine prava i inkluzivnosti.
Ovo je zaključeno je na prezentaciji prijedloga javnih politika koje je razvila Tematska radna grupa “Energetika” u okviru Foruma civilnog društva Berlinskog procesa 2023.
Zemlje Zapadnog Balkana moraju da se povinuju nacionalniom i međunarodnim zakonima i da ispunjavaju ono što im je obaveza, kako bi održale i poboljšale vladavinu prava, rečeno je na prezentaciju koju je održao Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
“Sve zemlje u regionu su izložene zagađenju životne sredine. Nedavno je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku u kojoj je pravo na očuvano zdravlje i održivu životnu sredinu proglašeno za ljudsko pravo”, rekao je član RERI Mirko Popović.
Sve elektrane na Zapadnom Balkanu u riziku da rade ilegalno, zbog visoke emisije zagađujućih čestica
Mirko Popović
On je predočio da su, prema postojećim propisima Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, sve elektrane na Zapadnom Balkanu u riziku da rade ilegalno, zbog visoke emisije zagađujućih čestica.
Zbog toga je jedan od predloga grupe “Energetika” upućen Evropskoj uniji da osnuje ili finansira nadzorno telo za implementaciju Ugovora, a da svoje izveštaje predaje parlamentu EU, kao i da mu predlaže dalje korake u radu.
U predlogu grupe napomenuto je i da Ugovor ističe prvog jula 2026. godine, ali da se on ne smije produžiti bez izmjena.
Zaključak je i da je dekarbonizacija najefikasniji i najjeftini način da se u što većoj meri smanji emitovanje ugljenika i poboljša kvalitet vazduha u regionu.
Energetsko siromaštvo građana Zapadnog Balkana među najvišim u Evropi
Kako je objašnjeno, energetski sistemi država Zapadnog Balkana treba da budu decentralizovani i demokratizovani, što će direktno pomoći proces pristupanja EU, ali i umanjiti zavisnost od ruskog gasa i kineskih kredita za infrastrukturne projekte.
Kao ključni problem za demokratizaciju energetskih sistema navedeno je energetsko siromaštvo građana Zapadnog Balkana koje je među najvišim u Evropi.
“Ekstremno energetsko siromaštvo i dalje opstaje i smatramo da su direktne mere neophodne, uperena prema domaćinstvima pogođenim energetskim siromaštvom”, rekao je ekološki stručnjak Aleksandar Kovačević.
U rješavanju tog problema, predlog grupe za EU i države Zapadnog Balkana jeste da finansiraju ekonomsko restrukturiranje regiona koji su zavisni od uglja.
Preporuka za same države je da popišu broj energetski siromašnih, kao i da usvoje nacionalne programe sa praktičnim rešenjima za suzbijanje energetskog siromaštva, a za EU da izdvoji budžet za to suzbijanje.
Ti predlozi za unapređenje procesa dekarbonizacije i energetske politike na Zapadnom Balkanu biće predstavljeni na Samitu lidera u Tirani.
Izvor. BETA
