Da li je zeleno, zaista zeleno: bolja zaštita potrošača u EU
Eco friendly, održivo, reciklirano, zeleno… Sve veći broj proizvoda i usluga ima ove natpise. Međutim, jesu li oni zaista posvećeni okolini ili se radi o marketinškim trikovima?
U istraživanju Evropske komisije iz 2020. godine navedeno je da je više od polovine (53,3%) provjerenih tvrdnji o prihvatljivosti za okolinu u Evrpskoj uniji bilo nejasno, zavaravajuće ili neutemeljeno, a 40 % nedokazano.
Evropska komisija je predlažila zajedničke kriterijume protiv manipulativnog zelenog marketinga (greenwashing) i obmanjujućih tvrdnji o prihvatljivosti proizvoda za okolinu.
Potrošaći će biti sigurniji da, kada se nešto prodaje kao „zeleno”, zaista i biti „zeleno”. Kvalitetnije informacije trebalo bi da im pomognu da odaberu proizvode i usluge koje su zaista prihvatljive za okolinu, smatra Evropska komisija.
Koristi će imati i kompanije, jer će potrošači lakše prepoznati i nagraditi one, koja stvarno rade na poboljšanju svojih proizvoda.
Nepostojanje zajedničkih pravila za kompanije, koje iznose sopstvene tvrdnje o prihvatljivosti za okolinu dovodi do manipulativnog zelenog marketinga i stvara neravnopravne uslove na tržištu EU, na štetu stvarno održivih kompanija.
Pouzdane, uporedive i provjerljive informacije za potrošače
U skladu s prijedlogom, kad kompanije odluče iznijeti tvrdnju o prihvatljivosti svojih proizvoda ili usluga za okolinu, moraće poštovati minimalne norme kojima će argumentovati takve tvrdnji.
Prijedlog je usmjeren na izričite tvrdnje, na primjer: „majica izrađena od recikliranih plastičnih boca”, „dostava s kompenzacijom emisija CO2”, „ambalaža od 30 % reciklirane plastike” ili „zaštita od sunca neškodljiva za okean”.
Prije nego što kompanije potrošačima iznesu bilo koju vrstu tvrdnje o prihvatljivosti za okolinu, tu će tvrdnju morati nezavisno provjeriti i argumentovati naučnim dokazima.
Jasna i usklađena pravila i oznake
Prijedlogom će se regulisati i eko-oznake. Trenutno postoji najmanje 230 različitih oznaka, što dovodi do zbunjenosti i nepovjerenja potrošača. Istovremeno, gotovo polovina ovih oznaka imala je slabu ili nije imala nikakvu verifikaciju.
Postoje detaljna pravila o eko-oznakama uopšte: one moraju biti pouzdane i transparentne, nezavisno provjerene i redovno kontrolisane.
Prijedlog Evropske komisije o tvrdnjama o prihvatljivosti za okolinu, trebaju da odobre Evropski parlament i Savjet Evropske unije.
