Srbija planira da smanji emisije CO₂ za 33% u odnosu na 1990.
Planovi Vlade Srbije su da nizom strateških dokumenata, čije je donošenje već počelo i konkretnim merama, u narednim godinama smanji emisije CO₂ za 33% u odnosu na period iz 1990. Tako će olakšati industrijama početak primene CBAM mehanizma.
Ovo je izjavio pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, Rade Mrdak dodajući da je plan da, do 2030. godine, svaki drugi kilovat struje dolazi iz zelene energije .
“Iskreni smo sa privredom kada je reč o brzini dekarbonizacije energetskog sektora, ali nećemo da budemo brzopleti, vodimo računa o sigurnosti i stabilnosti sistema. Angažovali smo eksperte i započeli rad na Analizi modela za određivanje cena za karbonski otisak koja bi trebalo da bude gotova do jeseni”, rekao je Mavrak.
Za industrije pogođene CBAM direktivom EU, odnosno uvođenjem taksi na prekograničnu emisiju CO₂, među kojima je i cementna, od značaja je omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i alternativnih goriva u proizvodnji, rečeno je na okruglom stolu „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji je organizovao NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida).
Spremnost kompanija da ulažu u tehnologiju i inovacije za zelenu tranziciju, finansijskog sektora da podrži takve investicije, a nadležnih institucija da ustanove jasne regulatorne smernice za primenu ESG standarda (Enviromental, Social and Governance), među ključnim su mehanizmima kako bi se srpska privreda što bolje pripremila za primenu održivih ciljeva i praksi poslovanja, u skladu sa EU standardima.
Za industrije pogođene CBAM direktivom EU, odnosno uvođenjem taksi na prekograničnu emisiju CO₂, među kojima je i cementna, od značaja je omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i alternativnih goriva u proizvodnji, rečeno je na okruglom stolu.
Osim sistemske podrške velikim kompanijama i korporacijama, koje su i najdalje odmakle u ESG tranziciji, dodatna pomoć biće potrebna malim i srednjim preduzećima, koji čine 90% privrednih subjekata u Srbiji i imaju udeo od oko 50% u BDP-u, a kako bi sačuvali svoju konkurentsku poziciju u lancima snabdevanja i iskoristili ESG potencijal za rast i kreiranje nove vrednosti.
- Za Srbiju je važno da prati ESG prakse i regulative, ali i da ih prilagođava domaćoj ekonomiji.
To je zaključak predstavnika korporacija, malih i srednjih preduzeća, startapa, naučne zajednice, institucija, bankarskog sektora i civilnih organizacija sa ovog skupa.
