Naučni savetnik: Eksploatacija litijuma u Nemačkoj bila bi najčistija, a u Jadru najprljavija
Eksploatacija litijuma u Nemačkoj iz podzemnih voda bila bi najčistiji vid ekspoatacije tog metala, a eksploatacija rude u dolini Jadra kod Loznice, najprljaviji, izjavila je danas naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Dragana Đorđević.
Ona je za agenciju Beta rekla da Nemačka ima rudnike u kojima ima litijuma i 16 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata u podzemnim vodama u dolini reke Rajne, na dubini većoj od četiri kilometra i da je to još u istražnoj fazi.
“U nemačkim postojećim rudnicima za neke druge minerale, na granici sa Češkom, ispostavilo se da ima i litijuma, ali to je već devastirana zona i ako bi Nemci odlučili da tu vade litijum, ne bi bilo veće štete po životnu sredinu”, rekla je Đorđević.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je nedavno da se zalaže za iskopavanje litijuma u Srbiji jer je “važan za Evropu, a jedino značajno nalazište litijuma na evropskom kontintetu se nalazi u Srbiji”.
Na konstataciju novinara da i Nemačka ima rezerve litijuma, ali ga ne kopa, Brnabić je rekla da je potpuno uverena da bi ga kopale i neke zemlje EU, ako bi završile istraživanja i našle projekat koji je “makar sličan projektu u Srbiji”. Ona je rekla da “Nemačka nema najveće zalihe litijuma, moguće je i da ima, ali još vrše ispitivanja”.
Đorđević je istakla da bi eksploatacija litijuma iz podzemnih voda bio najčisti vid eksploatacije litijuma do sada, osim ako bi se poredio sa izvlačenjem tog rastvorivog metala iz morske vode u kojoj je koncentracija niska i zahtevalo bi dosta napora.
Eksploatacija litijuma iz podzemnih voda u dolini Rajne bi, po njenim rečima, tekla tako što bi se voda ispumpavala i propuštala kroz “molekulska sita” od zeolita ili jonoizmenjivača, gde bi se zadržavao litijum, a sve ostalo bi se vraćalo u podzemlje.
“Ništa ne bi ostajalao na površini, nikakve hiljade tona koncentrovanih kiselina, sumporne i hlorovodične koje su potrebne za eksploataciju litijuma iz rude. Nema jalovišta, a prerada tog litijuma bi bila laboratorijska, bez postrojenja, fabrike koja je neophodna za eksploataciju litijuma iz rude”, rekla je Đorđević.
Dodala je da ne zna zašto Nemačka ne počinje sa eksploatacijom tog minerala i da je moguće da ga čuva za vreme kada mu skoči cena.
Eksploatacija litijuma u području Jadra bila bi, kako je rekla, “najgora moguća, jedinstvena u svetu”.
“Nigde u svetu ne postoji rudnik u naselju i na plodnoj zemlji punoj vode. Nije problem samo rudnik, već i postrojenje ili fabrika za preradu koja bi generisala ogromne količine otpadnih voda i otpada koji je opasan”, rekla je Đorđević.
Dodala je da bi taj rudarski otpad sadržao “enormne koliine bora” koji u malim količinama poželjan za biljni svet, a koristi se i u farmaceutskoj i poljoprivrednoj industriji, ali je u velikim količinama toksičan, što se i pokazalo u Jadru gde iz bušotina cure toksične vode, opterećene borom, te biljni pokrivač ne može da se razvije.
