Grejanje na struju u Srbiji od 1. novembra skuplje od 930 do 1.500 dinara po domaćinstvu
Uoči najavljenog povećanja cene struje od 1. novembra, u slučaju da ona poskupi za osam odsto, već se izvode računice koje pokazuju da bi prosečni računi za električnu energiju za grejanje domaćinstva u tom slučaju bili veći od 930 do 1.500 dinara. Stručnjaci kažu da visina računa za grejanje na struju zavisi od uređaja na koje se građani greju i od potrošnje.
Grejanje klima uređajima daleko manje uvećava mesečni račun samo pod pretpostavkom da se koristi invertorska klima, pa tako grejanje na klimu štedi dva puta više struje nego grejanje na termoakumulacionu peć.
Za stan od 60 kvadrata od 12.600 do 19.000 dinara
Stručnjaci procenjuju da će za prosečno izolovan stan od 60 metara kvadratnih račun za grejanje na klima uređaje iznositi oko 12.600 dinara umesto sadašnjih 11.700.
Oni koji se greju na termoakumulacionu peć, posle najavljenog poskupljenja plaćali bi oko 20.500 dinara, dok bi po sadašnjim cenama platili 19.000 dinara.
Međutim, još nije poznato koliko bi eventualno mogla da poskupi struja od 1. novembra, što bi bilo treće povećanje cene električne energije posle januarskog i majskog.
Premijerka Ana Brnabić nedavno je rekla da se još razgovara s Međunarodnim monetarnim fondom o povećanju cena električne energije i da će se Vlada Srbije truditi da ne bude poskupljenja ili da bar bude minimalno.
Resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović rekla je ranije da je neophodno da dođe do poskupljenja struje i to pre nove godine, da će se nastojati da cena struje raste što je manje moguće, ali da je korekcija potrebna zarad dugoročne stabilnosti energetskog sistema.
Kakva je računica
I dok se čeka odluka o ceni struje, stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da se ne može reći da će prosečno za sve građane računi za grejanje na struju biti veći od 1.000 do 1.500 dinara, navodeći da to zavisi od uređaja koji se koristi za grejanje i od potrošnje.
Klima štedi dva puta više od TA peći
Marković ukazuje na to da prema istraživanju Deloitte-a grejanje na klimu štedi dva puta više struje nego grajanje na termoakumulacionu peć.
“Cilj istraživanje je da se vidi kako će se kretati računi za one koji se greju na struju. Ne možemo reći da će prosečno za sve građane poskupeti struja u nekom iznosu 1.000 ili 1.500 dinara jer svako domaćinstvo ima neku svoju potrošnju, neka je manja, oko 300 ili 400, kada se greju na struju naravno je veća (potrošnja). Očekuje se da će u oktobru Agencija za energetiku izbaciti prosečan račun za grejanje na različite energente, oni koriste primer stana od 60 metara kvadratnih, koji je prosečno izolavan i za taj stan je u prosečnoj zimskoj sezoni potrebno utrošiti 9.000 kilovat sati toplotne energije”, rekao je Marković za Euronews Srbija.
Oni koji se greju na peć na drva imaju niži koeficijent pretvaranje energetske moći drveta u korisnu toplotu, dok je kod električne energije, to praktično jedan na jedan, objasnio je Marković.
Klima uređaji, kaže Marković, ne koriste električnu energiju direktno za pretvaranje u toplotu već za podršku procesima koji “prepumpavaju” toplotu iz spoljne sredine unutar stana što je, dodaje, najekonomičniji način grejanja.
“Sadašnji klima uređaji i toplotne pumpe su sa boljim koeficijentom. Mi smo ovde računali da je taj koeficijent tri, to je odnos koliko energije dobijemo za uloženu električnu energiju. Dakle, za jedan kilovat čas uložene električne energije, dobićemo tri kilovat časa toplotne energije u stanu. Kada je reč o termoakulacionim pećima, ako je 9.000 kilovat sati potrebno za sezonu, računali smo sa 1.500 mesečno na šest meseci sezone, ta struja mora da se utroši da bi se pretvorila u adekvatnu toplotnu energiju”, rekao je Marković.
On kaže da je noćna tarifa daleko jeftinija od dnevne, da TA peći akumuliraju toplotu u toku noći, a onda je zrače tokom dana, ali je dodato još dva sata korišćenja električne energije tokom dana jer ne može samo tokom noći da se peć puni.
“Računica je pokazala da je taj račun negde oko 20.000 dinara, naravno tu je još osim grejanja uračunata i ona potrošnja svakog domaćinstva i na osvetljenje, uređaje, frižider, na pripremu tople vode u bojleru i na hranu – oko 400 kilovat sati mesečno. Slično je urađeno i sa klimom, međutim kod klime tih 500 kilovat sati koji su potrebni da bi dobili tri puta veći učinak mesečno, raspodeljuje se u toku celog dana, ona radi kontinualno, ne može raditi samo noću, pa je zato razlika i dva puta je jeftinije grejanje na klimu”, rekao je Marković.
Prozjumeri, odnosno kupci-proizvođači energije, u letnjim meseciama kada ima dovljno sunca mogu da proizvode električnu energiju u svojim solarnim elektranama na krovu i da taj višak plasiraju u mrežu.
Deo energije će potrošiti ali ostaće im i neki višak proizveden tokom leta, koji će praktično dobiti nazad zimi.
“To je princip načina obračuna kod prozjumera gde vi praktično imate jedan energetski kredit. Svaki višak se akumulira i onda ga posle trošite, važno je da u toku godine budete na nuli, da nemate veću proizvodnju od potrošnje”, rekao je Marković.
Koliko štedimo struju
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je rekla da je više od milion građana ostvarilo popust u okviru kampanje za uštedu električne energije.
“Više od milion stanovnika je ostvarilo popust na električnu energiju, između 15 i 30 odsto. Rezultati govore da su građani prepoznali da je potrebno da podrže akciju i pomognu svom budžetu i našem energetskom sistemu. Najviše se uštedelo u Beogradu, Nišu, Somboru, Šapcu, Smederevu, Kragujevcu i Novom Sadu”, istakla je ministarka.
Ona kaže da je kampanja dala dobre rezultate i doprinela podizanju svesti građana o energetskoj efikasnosti.
Na pitanje koliko su apeli za štednju struje pomogli da se smanje računi u prethodnoj sezoni, Željko Marković kaže da nije bio u prilici da detaljno obračuna to smanjenje, ali da su uštede ostvarene.
“Jesmo ostvarili neki rezultat uštete posle apela u ovoj sezoni, ali ne znam koliko je tačno u porcentima. Poslednja zima je bila dosta blaža u odnosu na prethodnu, pa i taj efekta treba uzeti u obzir da bi se odredilo kolika je ušteda. Čini mi se da ta ušteda nije bila onih željenih 15 odsto koliko je apleovano na građane da se smanji, ali je bila u nekom procentu”, rekao je Marković.
Izvor: Euronews.rs
