Za finansiranje energetske sanacije stambenih zgrada u Srbiji potrebno od 20 do 80 milijardi evra

Konzervativne procene govore da je za finansiranje energetske sanacije stambenih zgrada u Srbiji neophodno oko 20 milijardi do čak 80 milijardi evra.

Podaci pokazuju da je u Srbiji registrovano 53.599 stambenih zajednica ali da zanemarljiv broj njih ima pristup kreditiranju zbog problema kao što su nepostojanje kreditne istorije, kolaterala, složenih administrativnih i organizacionih zahteva.

Ovo je rečeno na okruglom stolu „Finansiranje energetske sanacije stambenih zajednica radi poboljšanja energetske efikasnosti“ u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), kroz projekat „Bolja energija“.

Tržište Srbije spremno je za mogućnost finansiranja energetske sanacije stambenih zgrada radi poboljšanja njihove energetske efikasnosti i to kroz kredite komercijalnih banaka,

Na okruglom stolu u PKS, istaknut je značaj toga što komercijalne banke u Srbiji počinju da prepoznaju stambene zajednice kao potencijalnog korisnika kredita.

„Znam da je problem prepoznati stambenu zajednicu kao korisnika kredita  i da se ona zaduži, ali prvi put ćemo i to pilotirati i mislim da je to budućnost“, istakao je Milan Macura, direktor Uprave za finansije i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike.

Macura dodaje da će država pokušati da razvije dodatne programe podsticaja kako bi pored kreditiranja od strane banaka, sa određenim procentom subvencionisanja pomogla stanarima zgrada, a kako bi stanari krenuli u projekat primene jedne ili više mera energetske sanacije u svojim zgradama.

Na taj način će stanari, osim uštede, imati bolji kvalitet života, povećaće se cena njihovih stanova i ulepšati celi blokovi zgrada u opštinama i gradovima, kaže Macura. Cilj je, dodaje, da ovaj model finansiranja potencijalno zaživi od sledeće godine i da prvih 50 do 100 zgrada dobije komercijalne kredite i da krenu u proceduru nabavke i izvođenja radova na svojim objektima.

Neophodna edukacija građana ne temu energetske efikasnosti

Siniša Čađo, menadžer programa u USAID-u kaže da je želja svih učesnika u procesu energetske sanacije stambenih zajednica da se uspostavi održivi finansijski model za finansiranje „utopljavanja“ stambenih zgrada kroz subvencije države i učešće građana kroz kreditiranje komercijalnih banaka, a kako bi se stanarima olakšalo investiranje u njihove zgrade i stanove.

„U fokusu ovog projekta su građani Srbije, odnosno stanar u stambenim zgradama. Moramo edukovati građane šta je to energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, i koje koristi mogu da imaju od toga“, rekao je Čađo.

Mirjana  Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS ukazala je na značaj edukacije građana na temu energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije na nivou opština, ističući da PKS i USAID redovno organizuju obuke i na ovu temu za upravnike stambenih zajednica.

Nakon uvodnih izlaganja, u radu okruglog stola učestvovali su predstavnici relevantnih ministarstava, međunarodnih institucija lokalnih samouprava, komercijalnih banaka, kao i profesionalni upravnici stambenih zajednica.

Cilj današnjeg okruglog stola u PKS bio je da se zajedničkim snagama svih učesnika u procesu energetske sanacije stambenih zajednica dođe do rešenja za unapređenje finansiranja stambenih zajednica, kako bi se omogućilo unapređenje energetske efikasnosti stambenog fonda Republike Srbije. 

Direktorka USAID-ovog projekta Bolja energija, Lena Bratić, najavila je serijal okruglih stolova, kao i nastavak podrške i saradnje sa svim institucijama koje se bave ovom tematikom.

Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija, istakao je da država aktivno prati sektor finansiranja energetske sanacije stambenih zgrada i najavio proširenje garantne šeme američke Razvojne finansijske korporacije (DFC) sa ciljem da se ona omasovi. Kako bi ovaj sektor uspešno funkcionisao, kaže, potrebna je koordinacija svih faktora, kao što su kreditne šeme, bespovratna sredstva, garantne šeme, subvencije, itd. Naveo je da je ovaj Okrugli sto početak dijaloga i da je sektor spreman za naredne konkretnije korake.