Vučić: odustajanje od eksploatacije litijuma – najveća greška
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je “napravio najveću grešku” u slučaju odustajanja od eksploatacije litijuma, odnosno projekta “Jadar”, kompanije Rio Tinto. Cijena litijuma skočila na 76.000 dolara po toni, rekao je Vučić.
“Kakvi smo mi… Šta smo mi sebi uradili… A cijena je bila 4.000 dolara pre deset godina zbog glupih odluka i dodvoravanja raznim tim stručnjacima sa društvenih mreža“, ocijenio je predsjednik Srbije.
O mogućnostima održive eksploatacije litijuma u Jadru i posljedicama koje bi iskopavanja imala na životnu sredinu, različite stavove imaju i stučnjaci iz oblasti rudarstva i geologije u Srbiji. Prema prognoza jednih Srbija bi od ekspolatacije litijuma mogla da ostvari godišnji prihod od 10 milijardi evra. Ekolozi, s druge strane, tvrde da bi Zapadna Srbija, ali i Beograd, mogli da ostanu bez pijače vode i plodne zemlje.
Ristić: Litijum se eksploatiše u pustinjama i na nenaseljenim mestim
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Ratko Ristić kaže da nije moguća eksploatacija jadarita u dolini Jadra na ovom nivou tehnološkog razvoja.
“Da bi ste izvadili litijum i bor, treba vam, prema studiji Rio tinta, dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju. Predviđeno je studijom Rio tinta da će doći do sleganja 850 hektara terena. Studija Biološkog fakulteta, koji je radio za Rio tinto preliminarnu procenu uticaja na biodiverzitet, kaže da će mreža života biti izbrisana i preporuka kolega sa Biološkog fakulteta jeste da se taj projekat uopšte ne realizuje”, navodi Ristić.
Litijum se trenutno eksploatiše u nekim zemljama sveta, ali po pravilu, ističe, u pustinjama i na nenaseljenim mestima.
Jovović: Višak vode je toliko prečišćen, da mora da se domineralizuje
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Jovović smatra da je eksploatacija jadarita u principu moguća, kao i svaki drugi projekat, uz određene mjere zaštite. Profesor Jovović je, upitan da li je neizbježno da deponije unište vodni sliv, rekao da to nije neophodno i da se, kao i kod svake industrijske proizvodnje, sve dešava na samoj lokaciji.
Kaže da je količina vode koje bi se koristila više hiljada puta manja nego ona o kojoj se piše u javnosti.
“Sama prerada, taj tehnološki deo procesa, obavlja se na vrlo niskoj temperaturi, ispod 100 stepeni Celzijusa. Pri takvim uslovima, nema velikog isparavanja, pri čemu se sve radi u reaktorima zatvorenog tipa”, objašnjava Jovović.
