Više od 80% građana Srbije bi vozilo električne automobile

Kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije i 86% njih bi možda, ili sigurno, to uradilo. Međutim, većina je spremna da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cijene konvencionalnih vozila.

Cjenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih. Za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon. Zato 87% ispitanika podržava subvencije za kupovinu i svaki drugi bi najradije da trošak podjeli s državom na ravne časti.  

U Srbiji su od 2020. predviđene subvencije za kupovinu vozila na električni i hibridni pogon u rasponu od 250 do 5.000 evra.

Istraživanje stavova građana o električnim i autonomnim vozilima, predstavljeno na konferenciji za novinare Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), pored cijene ukazuje na još važniji izazov, a to je nedovoljno razvijena infrastruktura.

U Srbiji registrovano 102 električna i 1416 hibridnih automobila

Prema podacima MUP Srbije iz 2020. godine, u Srbiji je registrovano dva miliona vozila, od čega 1.416 hibridnih i samo 102 električna. U Evropi se povećava broj novoregistrovanih električnih i hibridnih automobila, a broj automobila sa dizel i benzinskim motorima se smanjuje.

Procjene su da će ove godine u Srbiji biti prodato najmanje 1.000 hibridnih i električnih vozila, dok su dugoročne prognoze da će ih 2040. biti 300.000, ali osnovni preduslov je nedostatak infrastrukture, prvenstveno mreža punjača.

Ne zna se tačan broj punjača za električna vozila u Srbiji

„Prema različitim procenama, u Srbiji je instalirano između 50 i 150 punjača. Prosečno vreme punjenja je oko 4,5 sata što bi značilo da se na jednom punjaču dnevno može napuniti najviše pet automobila. Na autoputevima je postavljeno svega osam punjača, a do kraja ove godine biće ih najviše 18. Pored obezbeđivanja većeg broja punjača izazov će biti i regulisanje naplate punjenja koje je sada besplatno. Naš proračun je da bi i u slučaju uvođenja naknade, trošak punjenja, bez naknade za korišćenje punjača i drugih troškova, bio nekoliko puta niži nego kod konvencionalnih vozila kod kojih iznosi u proseku 1.300 dinara na 100 kilometara”, istakla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

Domet električnih ne zaostaje puno za dometom konvencionalnih automobila

Treća briga na koju građani ukazuju je domet električnih vozila. Najveći dio ispitanika (65%) bio bi zadovoljan dometom do 500 kilometara. Iako konvencionalni automobili imaju doseg od 500 do 790 kilometara s jednim punjenjem rezervoara, električna vozila ne zaostaju u tom segmentu (od 455 do 836 km) i evidentno je da bi zadovoljila većinu potreba. Za duže relacije, pored brzih punjača, jedno od rješenja mogle bi biti zamenjive baterije.

Preporuke za razvoj eMobility ekosistema date su u Sivoj knjizi inovacija, koja je kao i istraživanje, kreirana u okviru programa StarTech, koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Filip Moris i u saradnji s Vladom Srbije.

Manje putarine, besplatan parking – neke od potencijalnih mjea za vozače električnih automobila

“Umanjenje putarine od 50% za električna i 25% za hibridna vozila, besplatan parking i jednostavnija procedura za postavljanje punjača, deo su mera koje mogu da pomognu većoj zastupljenosti ekoloških vozila i koje su primenjivale i druge zemlje. Potrebno je i digitalizovati i pojednostaviti procedure dodele subvencija i korišćenja poreskog oslobođenja za e-vozila”, rekao je Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Biljana Vuksanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je za 2022. godinu izradu strateškog okvira za unapređenje sektora eMobilnosti, a prvi korak na tom putu biće pojednostavljenje postupka instaliranja punjača u skladu sa NALED-ovom