U Srbiji i dalje više od 150 industrijskih postrojenja posluje bez integrisane dozvole

U Srbiji i dalje više od 150 takvih postrojenja posluje bez integrisane dozvole, dok postupci izdavanja dozvola često traju godinama.

Ovakvo stanje ukazuje da sistem ne funkcioniše i da institucije ne uspevaju da dosledno sprovode postojeće zakone, upozoravaju iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).

15. april 2026. godineJ bio je poslednji dan javne rasprave o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, propisu koji bi trebalo da predstavlja ključni instrument za smanjenje industrijskog zagađenja i zaštitu zdravlja građana.

Nacrt novog zakona, kako ocenjuju u BOŠ-u, ne donosi rešenja za ove probleme. Podsećaju da nedavno objavljena Analiza Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE) i Fidrih Ebert fondacije pokazuje da postoji nesklad između onoga što se reformom želi postići i konkretnih predloženih rešenja.

„Umesto da ispravi postojeće nedostatke, Nacrt u nekim delovima čak može dovesti do novih problema u praksi. Posebno zabrinjava činjenica da Nacrt ostavlja mogućnost za odstupanje od najboljih dostupnih tehnika (BAT standarda), koji predstavljaju osnovni mehanizam za smanjenje industrijskog zagađenja, bez dovoljno precizno definisanih kriterijuma, čime se direktno povećava i rizik od proizvoljne primene zakona”, navode u saopštenju.

Posebno zabrinjava činjenica da Nacrt ostavlja mogućnost za odstupanje od najboljih dostupnih tehnika (BAT standarda), koji predstavljaju osnovni mehanizam za smanjenje industrijskog zagađenja, bez dovoljno precizno definisanih kriterijuma, čime se direktno povećava i rizik od proizvoljne primene zakona.

Predloženim rešenjima učešće javnosti svodi se na puku formalnost. Primera radi, Nacrt predviđa rok od svega 15 dana za dostavljanje komentara na složenu tehničku dokumentaciju, uz zastarele načine informisanja, što je slučaj i sa trenutnom javnom raspravom, koja otežava uključivanje javnosti, uzimajući u obzir poklapanje rokova sa praznicima i neradnim danima.

Takav pristup, navodi se u saopštenju, otežava suštinsko učešće građana, stručne javnosti i organizacija civilnog društva u donošenju odluka koje direktno utiču na kvalitet životne sredine i javno zdravlje.