Trampova odluka o većem korišćenju uglja otvorila polemike o energetskoj tranziciji
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa o većem korišćenju uglja otvorila je polemike o usporavanju svetske energetske tranziciji i klimatskim obavezama.
Donald Trramp je donio uredbu u kojoj se, između ostalog navodi “da bismo osigurali američki ekonomski prosperitet i nacionalnu sigurnost, snizili troškove života i obezbijedili povećanje potražnje za električnom energijom iz novih tehnologija, moramo povećati domaću proizvodnju energije, uključujući ugalj”.
Tramp je otišao i korak dalje pa je zatražio da se utvrdi da li ugalj, koji se koristi u proizvodnji čelika, ispunjava uslove “kritičnog materijala” prema Zakonu i, ako je tako, da treba preduzeti korake da bude stavljen na Listu kritičnih materijala Odjela za energiju.
Predsednik Saveza energetičara profesor Nikola Rajaković rekao je za RTS da Trampove odluke predstavljaju poremećaje, ali da se streteška opredeljenja ka dekarbonizovanoj energetici nastavljaju.
I dok svet stremi smanjenju korišćenja uglja, predsedik Sjedinjenih Država Donald Tramp vraća ga na velika vrata. To pravdaju većom potrebom za električnom energijom koju zahteva veštačka inteligencija.
Predsednik Saveza energetičara profesor Nikola Rajaković smatra da sve to utiče na globalno tržište i da su uneti značajni poremećaji, kao i da se preispituju mnoge investicije.
Međutim, kako je istakao, glavni trend i dalje ostaje i postupno odustajanja od fosilnih goriva bez obzira na Trampove odluke sa kojim, kako kaže, i mnogi američki naučnici ne dele mišljenje.
Pored toga postoji i drugi problem – razvoj solarne energije zavisi od uvoza iz Kine, a nove carine mogu da zaustave izvoz.
Profesor Rajaković objašnjava da bi izgradili solarnu ekektranu dominantno ste zavisni od Kine, jer većina potrebnih delova dolazi s azijskog kontinenta. Prema njegovim procenama, tako će biti i narednih deset godina.
Evropa i dekarbonizacija
Rajaković ističe da sve ovo znači da će carine poremetiti i te tokove, a da Evropa mora da ide brže u proces dekarbonizacije.
Na pitanje koliko ta dešavanja mogu da uspore tranziciju ka čistoj energiji, profesor je istakao da će delom uticati, ali da i dalje 2050. godina ostaje cilj.
Iako imamo značajne pomake u obnovljivoj energiji, Srbija zavisi od uglja.
“Interesantno je da je bila zabrinjavajuća situacija pre kovida, pa su stigli ratovi, Tramp i njegove odluke i kad se sve to sagleda, iako je takva situacija ima razloga za optimizam. Tehnologije su sazrele, još se oslanjamo na ugalj, gas nije rekao poslednju reč. Ima pomaka, slika nije tako pesimistična, a pred energetikom se otvaraju nove perspektive“, istakao je profesor Rajaković.
