Struja danju “besplatna”, a uveče megavat 700 evra – šta se dešava?

U utorak 16. jula u 20 časova struja u Srbiji je koštala je čak 700 evra po megavatu, mada se istog dana u podne prodavala po samo 95 evra.

Ekstremne vrućine bitno su uticale i na potrošnju struje. Dnevni utrošak ne samo da je uvećan za gotovo 25 odsto spram prošlogodišnjeg u istom periodu, već je sustigao i potrošnju u zimskim mesecima.

Naravno, uvećana potrošnja je dovela i do novina u kupoprodaji električne energije i do promene u dnevnoj raspodeli utrošene energije. Ne tako davno, najveća potrošnja je bila u satima pred odlazak na posao, a već nekoliko godina večernji špic, od 19 do 22 sata, premašio je jutarnji, prenosi portal 021.rs.

Ekstremne vrućine bitno su uticale i na potrošnju struje. Dnevni utrošak ne samo da je uvećan za gotovo 25 odsto spram prošlogodišnjeg u istom periodu, već je sustigao i potrošnju u zimskim mesecima.

Razlog nije teško dokučiti, uveče svi držimo klime uključene, a naglo uvećanje dnevne temperature još nije zahvatilo rane sate, pa zarana sve do 10, kod mnogih i do 13 časova nema potrebe za rashlađivanjem. Naravno, uveče se uključuje i rasveta, od ulica do raskošnih marketa, događa se zabavni život. Sve to vodi oštrom uvećanju potrošnje.

Za sada nije bilo nestašica struje, premda je nekoliko puta bilo kritično. Doduše, ne samo u Srbiji već u celom jugoistočnom evropskom energetskom regionu koji osim zemalja nekadašnje Jugoslavije obuhvata i Mađarsku, Rumuniju, Albaniju, Bugarsku i Grčku. 

Koliko je bilo kritično najbolje se vidi po poskupljenjima na tržištu struje Srbije. U utorak 16. jula u 20 časova koštala je čak 700 evra po megavatu, mada se istog dana u podne prodavala po samo 95.

Kod naših severnih suseda izrazito velike oscilacije cene događaju su svakodnevno od početka toplotnog talasa 7. jula, s tim da je raspon cena povremeno i veći. Tako je maksimalna dostignuta cena ovog leta na tržištu Mađarske 940 evra po megavatu, a pik se dogodio uveče oko 21 čas.

Da iznenađenje bude veće, kod naših suseda nije neobično da tokom dana, oko podneva, višak energije bude toliko velik da ga ne uspevaju prodati, pa tada doplaćuju izvoz struje samo da se reše balasta.

Potrošnja struje dostiže rekorde

Kako je ovog jula toplotni talas neobično snažno i dugo zahvatio zemlje Balkana, uvećana potrošnja struje je bila baš znatna. Tako je u ponedeljak 15. jula utrošeno 103,5 miliona kilovata, tri miliona više od dosadašnjeg letnjeg dnevnog rekorda. Već sutradan potrošnja od 105 miliona kilovata je donela novi rekord.

Pošto se po tradiciji remonti termoelektrana i hidroelektrana obavljaju leti, kada se decenijama struja najmanje koristila, tako baš kada je afrički talas “okupirao” Balkan, ne rade TENT A1 u Obrenovcu, termalke Kostolac A i B, dok je i reverzibilna hidralka Bajina Bašta u nekoj vrsti generalnog remonta.


U takvim uslovima iz domaćih pogona ne možemo da udovoljimo uvećanu tražnju, pa struju uvozimo, pojedinih dana i do četvrtine ukupne potrošnje. Pošto su remonti bili ranije planirani, struja je takođe u najvećem delu kupljena pre više meseci, po znatno nižoj ceni od ekstremnih iz ovoletnjih julskih večeri.

Međutim, velikim dnevnim oscilacijama nije doprinela samo uvećana potrošnja naročito primetna tokom večernjih sati. U celom regionu ima dosta solarnih energana koje po neobično toplom vremenu danju proizvode količine znatno iznad planiranih, ali je veća nevolja što u večernjim časovima ne ubacuju struju u sistem, pa uvećana potražnja zahteva energiju iz tradicionalnih izvora, a među njima je ne mali broj u remontu. 

Otuda letnji uvoz struje, sasvim atipično za Srbiju decenijama naviklu da u ovo doba električnu energiju plasira u Grčku.

Problem za uvoz struje prenosna mreža

Sve zemlje regiona imaju ozbiljnih problema da udovolje bitno uvećanoj večernjoj potrošnji. Postavlja se pitanje zašto ne uvezu struju, pogotovo što je u zapadnoj Evropi prijatno vreme, bez naleta toplotnog talasa i očekivalo bi se da električne energije ima dovoljno i za izvoz.

U svim zemljama regiona ima dosta problema sa prenosnom mrežom. Često je nedovoljnih kapaciteta, dok je u Srbiji veća nevolja starost mreže. Ključna zemlja uvoza je Mađarska, preko vodova povezanih sa Austrijom i Slovačkom, a značajan je i prenos struje iz Srbije u Mađarsku, odnosno iz Bugarske u Rumuniju. 

Međutim, zbog popravke i održavanja mreže, trenutno je kapacitet prenosa između Srbije i Mađarske sa 800 smanjen na 200, a između Rumunije i Bugarske sa 1.750 na 1.100 megavata. To je dosta limitiralo razmenu između zemalja regiona, problem je i kašnjenje puštanja u rad nuklearke Kozloduj u Bugarskoj, čiji rad punim kapacitetom je ostvaren tek 12. juna.

Nedaćama sa pretećim manjkom struje već duže vreme doprinosi i izvoz u Ukrajinu, prosečno kapaciteta 700 megavata, mada se decenijama iz ove ratom nastradale zemlje uvozila struja, tokom letnjeg perioda prosečnog kapaciteta 800 megavata. Ipak, možda najveće iznenađenje je činjenica da je iz zapadne Evrope dnevno uvoženo za oko četiri miliona kilovata struje manje nego prethodnih godina i to baš u vreme najveće potražnje, od 20 do 23 časa.

Nezabeleženi toplotni talas je doneo niz nedaća, uključujući i neizvesnost oko snabdevanja strujom. Međutim, po davnašnjem običaju ima i nečeg korisnog u žestokom naletu afričke vreline – kao na dlanu pokazale su se slabosti u mrežnom sistemu, te nedostatak bazičnih energetskih kapaciteta kako bi se balansirao sistem u slučaju premale ili prevelike potrošnje iz proizvodnje obnovljivih izvora energije. 

Sasvim je izvesno da dolazi novo energetsko vreme u kome je, recimo, moguće da će struja od 9 do 14 časova biti jeftinija nego noćna potrošnja i u kome će uloga operatora prenosa i lokalne distribucije struje biti znatno veća. Promene uslovljene nailaskom toplotnog talasa jasno su pokazale sa kakvim nevoljama ćemo se već za koju godinu redovno suočavati.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *