Srbija: rudna renta – struka podržava predlog o dizanju, ali očekuje otpor kompanija

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom razgovora sa građanima u Ljuboviji rekao da će pokušati da se podigne rudna renta, ali da to neće biti nimalo lako.

Pitanje rudarstva u Srbiji je u fokusu javnosti zbog projekta Jadar. Nedavno je o tom projektu sa građanima u Ljuboviji razgovarao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tada pomenuo pitanje rudne rente koju državi plaćaju firme koje eksploatišu mineralne sirovine. One plaćaju naknadu za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, a visina rudne rente je definisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

“Govorili ste o visini rudne rente. I to obično ljudi u Srbiji govore koristeći najprimitivnije floskule o tome kako želimo da se podjarmimo zapadu, da budemo kolonizovani, kako će oni da nam uzmu ne znam šta sve. Ja samo želim da vam kažem da sam ja želeo da podignem rudnu rentu”, rekao je tada Vučić.

Dodao je da nije on izmislio ovu rudnu rentu nego neko mnogo ranije.

“Kada sam hteo da povećam rudnu rentu, nema ko iz Rusije mi na glavu nije skočio. Ticalo se naših izvora gasa i nafte. Uzgred da znate da je pet odsto rudna renta i u Japanu i u Kini, i u Indoneziji i u svim važnijim velikim zemljama”, rekao je on.

Dodao je da ljudi obično misle da je lako uzimati pare nekome, ali nije.

“Pokušaćemo da podignemo rudnu rentu, ali to neće biti nimalo lak i nimalo jednostavan proces. To nije pitanje odluke. To nije pitanje hoćemo li mi da sednemo nas petoro jedan dan, e sad je ovako, pa će oni to da prihvate. Pa oni ako ne budu imali pristojnu marginu za profit, odoše odavde. I neće ih interesovati to više”, istakao je Vučić.

Rudna renta u Srbiji među višim u svetu

Da bi trebalo preispitati visinu rudne rente za sve vrste mineralnih sirovina smatra Predrag Mijatović, generalni sekretar saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije (SIRGS) koji za Euronews Srbija kaže da postoji ceo metodološki postupak kako doći do prave vrednosti rudne rente.

“To bi sad sve trebalo ponovo preispitati i proračunati”, rekao je Mijatović.

On je objasnio da metodologija za obračun rudne rente, u mnogim državama u Evropi i svetu, zavisi sledećih činilaca: vrsta mineralne sirovine (metalične, nemetalične, energetske, nafta i gas), i osnove da li je u pitanju tona rude, kubik rude ili tona koncentrata.

Mijatović je rekao da je godinama rudna renta u Srbiji na istom nivou i da mnoge države imaju iste ili slične rudne rente kao u Srbiji. 

“U ovom ekonomskom delu geologije vezanom za eksploataciju mineralnih sirovina to je nekako i slabo proučavano i malo je posvećena pažnja tim stvarima”, rekao je on.

Mijatović kaže da su strane kompanije koje su došle u Srbiju da istražuju mineralne sirovine sagledale zakone Srbije, uključujući rudnu rentu, pa su se možda na osnovu svega toga odlučile da uopšte uđu u neke poslove geoloških istraživanja i rudarstva.

“Pokušaj menjanja visine rudne rente sigurno sa sobom povlači još neke druge konsekvense, jer ako povećate rudnu rentu više sredstava će se slivati u budžet, to je potpuno normalno. A sa druge strane smanjiće se profit kompanija koje su ovde već razvile posao i krenule u eksploataciju nafte ili na primer bakra, olova, cinka. To je malo širi problem koji ne može tek tako preko noći da se reši. Tu treba stvarno sagledati celu situaciju”, rekao je Mijatović.

Rudnici metala u Srbiji su u vlasništvu stranih kompanija, jedino je RTB BOR delimično u vlasništvu Srbije, a delimično je kineski, a naftna industrija pripada najvećim delom Gaspromu.

“Ne bi to baš bilo tako jednostavno podići rudnu rentu, ali čak i ako se bude dizala rudna renta, to mora da prođe kroz određeni metodološki postupak i da se odrede pravi iznosi rudne rente za sve vrste mineralnih sirovina koje se eksploatišu u Srbiji. Ako bi se ceo taj postupak zaokružio, možda je postojeći nivo izdvajanja za rudnu rentu i prava vrednost. Ovako ne zna se kakve bi se vrednosti dobile kada bi se ceo taj metodološki postupak sproveo i utvrdilo se kolika je stvarna visina te rudne rente. Možda bi opet dobili isto”, naveo je Mijatović.

Kolika je rudna renta u Srbiji?

Po Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, stope rudne rente su određene u procentima koji variraju od zavisnosti od mineralne sirovine.  

Tako je rudna renta za ugalj tri odsto od prihoda, za metalične rude pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike ranije su, u reagovanju na tvrdnje izrečene na protestu protiv rudarenja litijuma i bora u Valjevu, naveli da rudna renta u Srbiji za metalične sirovine nije niska. 

“Visina naknade u Republici Srbiji u delu metala je među višim u svetu, iznosi pet odsto od prihoda ili neto prihoda topionice kada postoji dalja prerada, i regulisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Između ostalih, možemo se porediti sa razvijenim rudarskim zemaljama kao što su Japan, Australija, Brazil, Rusija, Kina, Indonezija što nije teško utvrditi”, naveli su iz Ministarstva.

Da je rudna renta u Srbiji među višima u svetu rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u oktobru prošle godine, tokom rasprave o budžetu za 2024. godinu u Skupštini Srbije. 

Ona je tada rekla da se po tome Srbija može porediti sa razvijenim rudarskim zemaljama. 

Izvor: euronews