Srbija prva u regionu spremna za spajanje sa tržištem električne energije EU
Srbija je prva u regionu ispunila uslove za spajanje tržišta električne energije u EU, ali iod EU zahteva da porez na emisije ugljenika uvede postepeno, fazno i pravedno, uz podršku fondova iz Unije.
Ovo je izjavila ninistarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Đedović je u Atini, gde učestvuje na neformalnom sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice (EnZ) na kome razgovara o ubrzanoj integraciji sa tržištem EU u elektroenergetskom sektoru i ubrzanju dekarbonizacije kroz početak primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), istakla posvećenost Srbije u sprovođenju reformi i usklađivanju EU sa pravnim tekovima.
“Srbija je pre 20 godina bila jedan od osnivača Energetske zajednice. Danas smo među najaktivnijima u sprovođenju reformi u energetskom sektoru, budući da smo u poslednje dve godine označeni kao lider u energetskim reformama, pozicionirani na prvom i drugom mestu. Sada smo prvi u regionu ispunili uslove za spajanje tržišta EU, što je danas i prepoznato i od Evropske komisije.”, izjavila je Đedović Handanović.
Dodala je da će Srbija nastaviti da jača regionalnu saradnju, gradi infrastrukturu, kao što su energetski koridori i gasne interkonkecije koja će se povezati sa regionom i koja će energetski sektor u regionu učiniti bolje povezanim, otpornijim i jačim.
Đedović je naglasio da će u narednim nedeljama Vlada Srbije usvojiti uredbu kojim će zemlja ispuniti obaveze iz Reformske agende, kao dela Plana rasta za Zapadni Balkan, čime će se kompletirati regulatorni proces neophodni za integraciju na tržište EU.
“Naredni koraci su u nadležnosti evropskih institucija koji u celosti zavise od njihovih procedura i vremenskih rokova, za koje se očekuje da budu efikasno i brzo sprovedeni. Usložnjavanje i umnožavanje administrativnih propisa neće doneti dobrobit ni članicama Energetske zajednice ni EU, samim tim želimo da proces verifikacije dodatno ubrzamo, kako bismo se već 2026. godine.
Pokazalo se da je najveći izazov u predstojećem periodu početak primene CBAM-a.
“Naše nadležne institucije analizirale su, veoma pažljivo i detaljno, ponuđene opcije u studijima koje je izradila Evropska komisija, na zahtev Srbije i drugih članica Energetske zajednice. Smatramo da porez na emisiju ugljenika treba da se vodi postepeno, fazno i pravedno, uz podršku fondova iz EU”, rekla je Đedović Handanović.
Ministarka je naglasila da bi prihodi od oporezivanja emisija bili usmereni, kao iu EU, na dekarbonizaciju, razvoj OIE, unapređenje energetske efikasnosti, pravednu tranziciju i podršku privredi.
Ona je pokazala da je vremenski okvir najveći razlog za zabrinutost.
“Bez adekvatnog vremenskog perioda za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, modernizacije mreže, povećanja kapaciteta OIE i prilagođavanja industrije, viši troškovi ugljenika mogu samo povećati finansijski pritisak na našu industriju i potrošače, što se već događa unutar EU, umjesto da dovede do značajnog smanjenja emisije u kratkom roku. je ministarka.
Podsetila je da su države članice EU imale duže od dve decenije da se postepeno prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika.
Đedović Handanović je zaključio da je Srbija spremna da nastavi sa usklađivanjem sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime.
“Sve reformske mere koje sprovodimo su pre svega zbog koristi naših građana i privrede i nećemo preko noći donositi odluke koje će ugroziti našu energetsku stabilnost, naprotiv radimo sve u korist građana i privrede”, rekla je ona.
