Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana
Da bi se privrede regiona transformisale u zelene, održive i cirkularne ekonomije, važno je da politike Zapadnog Balkana međusobno usaglašavaju poslovanje svojih ekonomija.
Tako će cijeli ceo region što prije pristupiti jedinstvenom evropskom tržištu, rečeno je na Samitu cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana u Privrednoj komori Srbije.
Obraćajući se učesnicima skupa, Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS, kaže da je važno da se politike država ZB međusobno usklađuju na zajedničkom putu ka EU jer će to omogućiti da privreda i građani ZB osete prave efekte primene cirkularne ekonomije i zelene tranzicije.
„Jedino tako ćemo imati brzu transformaciju ekonomija ka cirkularnom modelu i svi u regionu ćemo imati od toga koristi“, rekao je Vesović.
Cirkularna ekonomija pomaže uštedu energije
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić, kaže da je zelena tranzicija proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju energije, smanjenju negativnog efekta na životnu sredinu, primeni inovacija, digitalnih alata i većoj konkuretnosti privrede.
Kako je rekla, Srbija i svijet su se usvajanjem agende Ujedinjenih nacija i Pariskim sporazumom iz 2015. godine, opredijelili za održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promjena.
„Jedan od alata je cirkularna ekonomija koja će pomoći u uštedi resursa i energije, kao i očuvanju vrednosti materijala i proizvoda”, ukazala je Stošić.
Navela je da je Srbija prošle godine donijela dva bitna strateška dokumenta – Program upravljanja otpadom od 2022. do 2031. godine, kao i Program razvoja cirkularne ekonomije od 2022. do 2024. godine.
Samo 9,1 % svjetske ekonomije je cirkularno
Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Srbije, navodi da je samo 9,1 odsto svjetske ekonomije cirkularno, ali da izazovi ne smeju da nas udalje od težnje da sačuvamo životnu sredinu.
“Samo zajedničkim snagama možemo da transformišemo region u održiv i konkurentan”, poručila je Matićeva.Kroz četiri današnja panela, na kojima su učestvovali ključni akteri iz regiona, sagledani su dosadašnji efekti primjene Zelene agende u Srbiji i na Zapadnom Balkanu sa aspekta nadležnih državnih organa, međunarodnih institucija i privrednih komora, predstavljena su cirkularna rešenja koje kompanije primenjuju u svom poslovanju, kao i mogući izvori finansiranja zelene tranzicije.
Kao prateći događaj Samita, u subotu 24. juna u 12 časova na Cvetnom trgu u Beogradu, održaće se i Festival cirkularne ekonomije. Programom Festivala obuhvaćene su razne vrste zabavno-edukativnih aktivnosti za djecu i građane, u cilju podizanja svesti o klimatskoj krizi i značaju primjene principa cirkularne ekonomije.
