Prihod od poskupljenja nedovoljan da pokrije trošak EPS-a za uvoz električne energije

Ako potrоšnja električne energije bude na nivou iz 2021. godine, prihod Elektroprivrede Srbije, zbog povećanja cijena, biće oko 500 miliona evra veći. To je oko trećine, odnosno četvrtine iznosa, koji će EPS potrošiti samo na uvoz struje u predstojećoj zimskoj sezoni.

Od 1. septembra struja za domaćinstva u Srbiji poskupila je 6,5 % u prosjeku, ali je povećana i naknada za povlašćene proizvođače električne energije sa 0,437 dinara na 0,801 dinara po kilovatčasu što znači da poskupljenje struje faktički oko 10 %, piše list Danas.

Istovremeno, od početka septembra EPS će slati i preduzećima nove ugovore o snabdjevanju sa cijenom od 95 evra po megavatčasu na osnovu preporuke Vlade, dok je do sada cijena struje za privredu bila 75 evra bez poreza, takođe po preporuci Vlade.

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, prošle godine ukupna finalna potrošnja, iznosila je 30,5 terevatčasova struje (oko 30.500 gigavatsati).

Na garantovanom snabdjevanju, gdje su domaćinstva i mali kupci, isporučeno je 15.207 gigavatsati po prosečnoj ceni od 7,6 dinara po kilovatsatu. Sa poskupljenjem na 8,144 dinara po kilovat satu, ako pretpostavimo istu potrošnju kao prošle godine, EPS će inkasirati 70,4 miliona evra više.

U prošloj godini je na komercijalnom snabdevanju isporučeno 15.041 gigavatsati struje po prosečnoj ceni od 8,63 dinara po kilovatsatu ili 73,4 evra po megavatsatu. Pri istoj potrošnji, mada se prethodnih godina ona uvećavala za oko 5 % godišnje i novoj cijeni od 95 evra po megavatsatu, elektroprivreda bi trebalo, na godišnjem nivou, da inkasira oko 325 miliona evra više nego prošle godine.

Ovde su moguća i odstupanja s obzirom da je prema zaključku vlade preporučena cijena za namjensku industriju 68 evra po megavatsatu. S druge strane cijena rezervnog snabdjevanja je 123,5 evra po megavatčasu, ali prošle godine je svega 215 gigavatsati isporučeno ovim klijentima.

Na kraju iz EPS-a su se godinama žalili na to što se naknada za povlašćene proizvođače električne energije na računima za struju ne pomera, dok se istovremeno obaveze EPS-a prema proizvođačima struje iz OIE iz godine u godinu uvećavaju. Prema računici EPS-a na kraju juna kumulativni gubitak kompanije po ovom osnovu dostigao je 200 miliona evra.

Sa povećanjem naknade sa 0,437 na 0,801 dinara po kilovatsatu EPS će na godišnjem nivou inkasirati oko 94,5 miliona evra, pri istoj potrošnji.

EPS je povlašćenim proizvođačima za 1.846 preuzetih gigavatsati energije prošle godine platio 22,75 milijardi dinara, dok je istovremeno naplatio od krajnjih potrošača 13,25 milijardi dinara.

Razliku od oko 80 miliona evra platio je iz svog džepa pa će ovo povećanje naknade pokriti tekuće troškove za „fid-in“ tarife i zaustaviti dalje gomilanje gubitaka bar po ovom osnovu.

Povećanje prihoda od pola milijarde evra na godišnjem nivou nije malo ni za jednu kompaniju, ali spram troškova EPS-a i posebno troškova uvoza struje kao sipanje vode kofom u šuplje bure.

EPS do sada potrošio milijardu evra na uvoz struje

Prema računicama Danasa i izjavama ministarke energetike Zorane Mihajlović EPS je već do sada potrošio bar milijardu evra za uvoz struje, a do kraja zimske sezone će, prema sadašnjim cenama, morati na uvoz da potroši još milijardu i po.

Stručnjaci su procijenili da će ove zime nedostajati 2,2 milijarde kilovatčasova struje, koja se prošle nedelje prodavala po cijenama od oko 700 evra za megavatsat.

Tako gledano, godišnji prihodi od poskupljenja struje će pokriti tek oko trećine novca potrebnog za uvoz samo u zimskoj sezoni i to pod uslovom da cene električne energije na evropskim berzama dalje ne porastu.

Prema Analizi Fiskalsnog savjeta Srbije krupne greške u upravljanju EPS-om i „Srbijagasom“ došle su na naplatu tokom svjetske energetske krize. Ukupni gubici EPS-a i „Srbijagasa“ tokom grijne sezone 2021/22. iznosili su oko milijardu evra.