Potrošnja struje u domaćinstvu i kako uštediti
Prosječna mjesečna potrošnja struje u domaćinstvima u Srbiji veća je i 50 % od one u zemljama EU, ali to ne znači nužno da su domaćinstva u Srbiji rasipna.
Uz nesporno veću energetsku efikasnost domaćinstava u EU, evropske zemlje su daleko više gasifikovane, pa se za grijanje i pripremu tople vode, umesto struje, koristi gas.
Tako je prosječna potrošnja struje u zemljama EU oko 250 kilovata, koliko je i u domaćinstvima u Srbiji, koja umjesto bojlera, imaju toplu vodu i griju se preko toplana, piše Dnevnik.
Sada je racionalno korišćenje energije i ušteda energenta veoma važna jer ih nema dovoljno, a stiže zima. Na taj način ne samo da će se zaštiti kućni budžet, već će se smanjiti i troškovi koje države moraju da odvajaju za kupovinu energenata.
Apele, molbe i upozorenja da se energija štedi građanima su uputile sve države, pa i Srbija. Savjeta za to kako da se uštedi je mnogo – od zamjene vrata i prozora, gašenja svjetla, pravilnog kuvanja, pranja veša, postavljanja izolacije, unapređenja sistema grijanja.
Od ukupne energije koju potroši jedno domaćinstvo oko 60 % odlazi na grijanje, oko 8 % na grijanje vode, 6 % na kuvanje, 5 % na klima uređaje, a 20 % na potrošnju ostalih kućnih aparata i rasvetu. Najveći potrošači struje u domaćinstvima su stari i energetski neefikasni uređaji, a najviše struje troše uređaji koji direktno pretvaraju elekričnu energiju u toplotnu energiju – bojler, termoakumulaciona peć, rerna, šporet, grijalice, mašina za sušenje veša, fen. Najmanje električne energije troše usisavač, toster, pegla.
Uštediti se može na mnogo načina, a to se posebno odnosi na aparate koji su najveći potrošači – frižideri, zamrzivači i mašine za veš i suđe. Manje struje troše uređaji s najvišim energetskim razredom, koji štede i do 50 % energije, u odnosu na one s niskim energetskim razredom. Potrošnja se smanjuje i redovnim održavanjem svih uređaja, a na taj način se produžava i njihov radni vijek.
Da bi se trošolo manje struje, sve uređaje treba podesiti na optimalnu temperaturu jer svaki stepen niže ili više temperature povećava potrošnju za nekoliko procenata. Tako termostat na bojleru treba da bude na 60 stepeni Celzijusa, frižideru 4, zamrzivaču -18. Potrošnja klima uređaja biće manja ako razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature nije veća od sedam stepeni.
Oko 80 % ukupne potrošnje mašina za pranje veša i suđa odlazi na zagrijavanje vode, pa se najviše štedi pranjem na nižim temperaturama. Kad je riječ o šporetima, oni s indukcionim grijnim pločama troše i do 40 % manje energije nego obični. Manje energije se troši kuvanjem u poklopljenoj posudi, kao i onoj koja je iste veličine kao i ringla. I do 20 % manje struje se troši ako je dno posude ravno, uz savremeno posuđe štedi se i do 50 %, a najekonomičnije se kuva u ekspres loncu.
Isključivanjem šporeta i rerne nekoliko minuta pre nego što je jelo gotovo štedi se desetak odsto energije, rerne s ventilatorom troše i do 15 % manje energije nego obične, otvaranjem vrata rerne gubi se oko 20 % toplote.
Može se ušedeti i na osvetljenju – ako se maksimalno koristi prirodno dnevno svjetlo, gase sijalice u prostorijama u kojima se ne boravi, zamjenom običnih sijalica LED i metal-halogenim sijalicama, koje troše manje energije i duže traju.
