O spaljivanju otpada u Vlasenici odlučivaće Vrhovni sud RS
Vrhovni sud Republike Srpske odlučivaće, na zahtjev Centra za životnu sredinu, o projektu hemijsko-termičog tretmana otpada u Vlasenici.
Riječ je o projektu vlaseničkog preduzeća „Ecoplast“, koje planira za te potrebe u Republiku Srpsku uvoziti preko 100.000 tona otpadne plastike godišnje. Direktor i jedan od vlasnika „Ecoplasta“ je Mićo Kraljević, načelnik Opštine Vlasenica, saopšteno je iz Centra za životnu sredinu.
„Ecoplast“ je, naime, tokom 2020. godine tražio od Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske da mu se odobri studija uticaja planiranog projekta na životnu sredinu. Izrada studije je zakonska obaveza, a njome se, prije svega, mora precizno utvrditi trenutno stanje životne sredine, uticaji postrojenja na životnu sredinu i mogućnosti smanjivanja tih uticaja.
Studija uticaja na životnu sredinu, njen nacrt, kao i njena konačna verzija – prožeti su nepravilnostima, i nisu usklađeni ni sa Zakonom o zaštiti životne sredine, ni sa Zakonom o upravljanju otpadom. Uprkos tome, Ministarstvo je odobrilo Studiju rješenjem iz decembra 2021. godine.
Nakon toga, Centar za životnu sredinu je tražio od Okružnog suda u Banjaluci da poništi ovo rješenje, ali je sud to odbio, zanemarivši u svojoj presudi iz novembra 2022. godine brojne manjkavosti Studije i rješenja, navode u Centru za životnu sredinu.
Centar je sada protiv presude Okružnog suda podnio Vrhovnom sudu zahtjev za njeno vanredno preispitivanje. Vrhovnom sudu je u zahtjevu ukazano na zakonske obaveze koje nisu ispoštovane pri izradi Studije.
- Centar će o odluci Vrhovnog suda, blagovremeno informisati javnost.
Uviđajući u svemu tome sukob interesa, Centar se obratio takođe i Komisiji za utvrđivanje sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske. Komisiji je podnesena inicijativa za utvrđivanje da li se Mićo Kraljević u vezi sa ovim postupkom nalazi u sukobu interesa, kao načelnik Opštine Vlasenica, s jedne strane, i direktor i jedan od vlasnika „Ecoplasta“, s druge strane.
Termičkom obradom plastike nastaju kancerigene materije – upozoravaju iz Centra
Glavna zabrinutost u slučaju projekata ovog tipa je upravo zagađenje koje nastaje prilikom tretiranja plastike. To su kancerogene materije koje nastaju termičkom obradom plastike, dioksini i furani, koji dospijevaju u vodu, vazduh i zemljište. Ove bojazni ne može da otkloni manjkava Studija, kakvu su prihvatili i Ministarstvo i Okružni sud. Oni su, uz to, prihvatili čak i korištenje poljskog jezika u Studiji – nepoznatog i učesnicima u postupku, i sudu – zaboravljajući da poljski, bar koliko je nama poznato, nije službeni jezik u Republici Srpskoj.
Nerazjašnjen je i uticaj postrojenja na već postojeću značajnu zagađenost zemlljišta na toj lokaciji, a nije razrađen ni uticaj na okolne vode. Trenutno stanje zagađenosti vazduha se, pak, temelji na mjerenju kvaliteta vazduha tokom samo tri uzastopna dana, iako bi se morali utvrditi prosjeci za cijelu godinu, budući da kvalitet vazduha tokom godine prirodno varira.
Studija pokušava odagnati sumnje u štetan uticaj na životnu sredinu nepotkrijepljenim i protivrječnim tvrdnjama da se ne očekuju štetne emisije, ali i da postrojenje ima određene filtere i zaštite koje sprečavaju štetne emisije. Ne razjašnjava se od čega onda štite ti filteri i zaštite, ako se ne očekuju emisije, a ne detaljiše se ni o načinu rada, kvalitetu i učinkovitosti filtera i zaštita.
Studija, dakle, niti je dokazala da neće biti štetnih emisija, niti je trenutno stanje životne sredine potpuno i pravilno utvrdila, pa neće biti moguće ni pouzdano pratiti koliko planirano postrojenje zaista utiče na životnu sredinu. Bilo kakav kasniji nadzor rada predstavljaće stoga sasvim neučinkovitu zaštitu životne sredine.
Šta kaže Zakon o upravljanju otpadom RS
Zakonom o upravljanju otpadom je, pored toga, zabranjen uvoz otpada u Republiku Srpsku radi odlaganja i korištenja u energetske svrhe, mada jeste dozvoljen uvoz neopasnog otpada radi tretmana. Investitor zato pokušava tehnikalijom opravdati uvoz 100.000 tona plastičnog otpada u Republiku Srpsku tvrdeći da se otpad neće uvoziti radi odlaganja i korištenja u energetske svrhe, već radi tretmana (spaljivanja). Međutim, investitor sam priznaje da se tim „tretmanom“ dobijajа polimerni vosak i otpadni pepeo, kao i da će se manji dio voska izvoziti u Poljsku, dok će ostatak biti plasiran na domaće tržište, a sav otpad odložen u Republici Srpskoj.
