Naftna industrija Srbije zabeležila veliki pad profita
Naftna industrija Srbije (NIS) je prošlu godinu završila sa lošijim rezultatima, a javnost još uvek nije obaveštena o bilo kakvoj vrsti pregovora koji se vode, ni 20 dana pošto je kompanija potpala pod sankcije Sjedinjenih Država (SAD).
Konsolidovani neto profit pao je za 77 odsto na 10,1 milijardu dinara, dok je bez konsolidacije Petrohemije iznosio 17,7 milijardi dinara, rezultati su brokerske kompanije Momentum Securities.
Nekonsolidovana neto dobit, koja inače služi kao osnovica za isplatu dividende, iznosila je 18,4 milijarde dinara pa bi ovogodišnja dividenda u slučaju raspodele četvrtine dobiti iznosila 28,2 dinara po akciji, računica je brokera.
SAD su proširile 10. januara sankcije protiv Ruske Federacije, objavivši spisak kompanija u većinskom ruskom vlasništvu koje će biti obuhvaćene novim zabranama. Na ovoj listi, navedena kao „u riziku od sekundarnih sankcija“, našla se i Naftna industrija Srbije.
U javnosti se spekuliše kako eventualnom cenom kompanije, tako i mogućim scenarijima rešenja koje bi omogućilo Srbiji neometano snabdevanje naftom. U igri je sve od nacionalizacije do prodaje firme Mađarskoj, ali i nekim drugim državama i kompanijama iz branše.
NIS je u 2024. godini zabeležio blagi pad prihoda od jedan odsto na 408,1 milijardu dinara uprkos padu naturalnog prometa i ceni brenta nižoj za dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, stoji u saopštenju Momentum Securities.
Profitabilnost je, pak, bila značajno lošija u odnosu na 2023. godinu delimično usled realizacije redovnog remonta u Rafineriji, gubitaka u Petrohemiji i uticaja „skupljih“ zaliha nafte iz prethodnog perioda, objašnjenje je brokerske kuće.
Ključni pokazatelj profitabilnosti, EBITDA, oslabio je za 35 odsto na 44,4 milijarde dinara, a bez efekta Petrohemije iznosio je 51,6 milijardi dinara. Samo u četvrtom tromesečju, konsolidovani EBITDA iznosio je dve milijarde dinara u odnosu na 12,4 milijarde dinara prethodne godine.
Kada su operativni pokazatelji u pitanju, proizvodnja nafte i gasa je oslabila za jedan odsto. Prerada u Rafineriji je u četvrtom tromesečju zabeležila opravak od pet odsto, dok je na godišnjem nivou usled spomenutog remonta zabeleženo smanjenje od 11 procenata. Promet je pao za pet odsto usled slabije veleprodaje za tri procenta i lošijeg prometa u segmentu tranzita, izvoza, bitumena i avio-goriva.
Troškovi kapitalnih ulaganja skočili su 36 odsto na 53,2 milijarde dinara i bili su na nivou plana uprave, dok je zaduženost kompanije smanjena jedan odsto na 558 miliona evra.
Predsednik Aleksandar Vučić je nešto pre uvođenja sankcija najavio da će 20. januara verovatno otići SAD da pregovara, nakon čega će 27. januara razgovarati sa Putinom. Međutim, do tih susreta još uvek nije došlo, a sve je manje vremena do isteka roka koji Srbija ima da nađe rešenje za NIS, odnosno većinsko rusko vlasništvo ove kompanije. Od datuma kada su uvedene sankcije, rok je bio 45 dana za iznalaženje rešenja, na šta je srpska Vlada tražila produžetak.
Akcijama NIS-a ne trguje se od 14. januara nakon odluke Beogradske berze da se privremeno suspenduje trgovina u očekivanju objave javnih informacija koje bi mogle bitno da utiču na cenu akcija.
NIS je u ruke Gasproma prešao 2008. godine za 400 miliona evra.
Izvor: Nova ekonomija
