Ministarski savjet Energetske zajednice odobrio projekte za jačanje regionalne integracije
Ministarski savjet Energetske zajednice odobrio je šest projekatra koji treba da pomognu spajanje s tržištem energije EU.
Projekti su značajni za unapređenje energetske infrastrukture, jačanje regionalne integracije i izgradnju međusobno povezane i otpornije energetske mreže unutar Energetske zajednice.
U pitanju su povećanje kapaciteta dalekovoda između BiH i Crne Gore (Trebinje-Perućica), jačanje interkonekcije između Moldavije i Ukrajine, mreža dalekovoda u Albaniji, rekonfiguracija postojeće i nova interkonekcija između Albanije i Kosova i Transbalkanski koridor Bajina Bašta-Višegrad-Pljevlja, na delekovodima u BiH i Crnoj Gori. Takođe je izabran jedan projekat izgradnje postrojenja za skladištenje energije u Ukrajini.
Tim projektima se, izborom za projekte od interesa za Energetsku zajednicu, otvara mogućnost pristupa potencijalnoj finansijskoj podršci iz različitih fondova i instrumenata EU i time obezbeđuju investicije za poboljšanje energetske bezbednosti i postizanje energetskih i ekoloških ciljeva Energetske zajednice.
Košarac: BiH traži odgađanje primjene CBAM mehanizma
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Staša Košarac, koji je prisustvovao sastanku Sabjet u Beču, izjavio je da je verifikovano nekoliko važnih regionalnih projekata, kao što je projekat Perućica-Trebinje, Višegrad-Bajina Bašta, koji su značajni za Republiku Srpsku i jačanje interkonekcija i generalno za BiH, rekao je Košarac.
On je istakao da se može pohvaliti da je na nivou BiH, uz potpunu koordinaciju aktivnosti resornih entitetskih ministarstava, pripremljen i usaglašen zakon koji podrazumijeva sprovođenje obaveza iz Trećeg energetskog paketa.
“Želim ponovo da apostrofiram da je energetika primarna nadležnost FBiH i Republike Srpske. Pokazali smo snagu koordinacije aktivnosti entitetskih ministarstava time što smo i danas na sastanku predložili da putem Energetske zajednice tražimo od Evropske komisije da odloži primjenu mehanizma EU za karbonsko prilagođavanje na granicama (CBAM), rekao je Košarac.
Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je Srni da je Srpska znatno više napredovala od drugih članica Energetske zajednice kada je riječ o zakonodavstvu, što joj otvara mogućnost daljeg energetskog razvoja.
Đokić, koji je u Beču učestvovao na sastanku Ministarskog savjeta Energetske zajednice, ističe da postoje obaveze koje ni BiH, niti Srpska neće moći izbjeći u narednom periodu kada je riječ o upravljanju sertifikatima za emisiju karbondioksida ili uvođenja mehanizma prilikom prekogranične trgovine električnom energijom.
Na sastanku ministara i visokih predstavnika zemalja članica Energetske zajednice u Beču takođe je usvojena preporuka za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora što, zajedno sa odobrenim projektima treba da pomogne članicama da napreduju u procesu integracije u jedinstveno tržište električne energije EU.
Energetska zajednica je organizacija koja okuplja Evropsku uniju i države potencijalne članice, među kojima i BiH, kako bi stvorili integrisano panevropsko energetsko tržište. Organizacija je utemeljena Ugovorom o uspostavi Energetske zajednice iz oktobra 2005., a na snazi je od jula 2006.
Ključni cilj Energetske zajednice je proširenje pravila i načela unutrašnjeg energetskog tržišta EU na zemlje Jugoistočne Europe, crnomorske regije i šire na temelju pravno obavezujućeg okvira.
Energetsku zajednicu čine EU i devet ugovornih strana – Srbija, Kosovo*, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Sjeverna Makedonija, Ukrajina, Moldavija i Gruzija.
