Košarac: O dekarbonizaciji BiH potrebno razgovarati sa ministrima energetike RS i FBiH
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara Staša Košarac na neformalnom sastanku Ministarskog savjeta Energetske zajednice u Badenu nije dao saglasnost na predložene ciljeve za dekarbonizaciju energetskog sektora do 2030. godine, jer se ovo pitanje ne može razmatrati bez učešća resornih ministarstva Republike Srpske i Federacije.
Košarac je zatražio od predstavnika Energetske zajednice i Evropske komisije da o ciljevima za dekarbonizaciju energetskog sektora do 2030. godine razgovaraju na bilateralnom sastanku sa ministrima energetike Republike Srpske i FBiH, koji će naredne sedmice biti održan u Sarajevu.
Košarac je istakao da je sektor energetike u primarnoj ustavnoj nadležnosti Republike Srpske i FBiH, te da Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa ima koordinišuću ulogu.
On je naglasio da Ministarstvo kojim rukovodi nije i neće biti centralni organ za energetski sektor, bez obzira na to što su pojedine strukture u prethodnom periodu zagovarale takva rješenja.
“Insistiram na potpunoj vidljivosti entitetskih ministarstava u ovom slučaju, jer Republika Srpska i FBiH moraju biti vidljive u energetskom sektoru. Lično, smatram da su pojedini od predloženih ciljeva preambiciozni, a neki čak i nerealni, ali jedini mogući model je da oni budu definisani u konsultacijama i dogovoru sa nadležnim entitetskim ministrima”, ocijenio je Košarac.
On je informisao sagovornike da je Republika Srpska usvojila zakone u oblasti energetike i da su oni usklađeni sa standardima Energetske zajednice i EU.
Košarac je istakao da FBiH u legislativnom smislu nije završila svoj dio posla, te ocijenio da je to očigledan primjer disbalansa odnosa i procesa u energetskom sektoru.
“Ukazao sam i na činjenicu da dio političke strukture iz FBiH blokira gasifikaciju Republike Srpske, čak i BiH, tako što je izostala podrška ministara iz FBiH na nacrt sporazuma o izgradnji istočne i južne interkonekcije. Stav predstavnika Republike Srpske je da se ovo pitanje mora usvojiti u najkraćem roku, kako bismo sačuvali energetsku stabilnost, te obezbijedili dovoljne količine gasa za stanovništvo i privrednu zajednicu u Republici Srpskoj i FBiH”, rekao je Košarac.
Na neformalnom sastanku Ministarskog savjeta Energetske zajednice razgovarano je, između ostalog, i o skladištenju gasa, pri čemu je Košarac konstatovao da BiH za to nema potrebne kapacitete. On je naglasio da se gas u ukupnoj strukturi gas koristi sa 2%, tako da, ukoliko u budućnosti budemo opredijeljeni za skladištenje gasa, njegov stav je da BiH to mora da radi sa zemljama u okruženju, prvenstveno Srbijom, koja ima kapacitete i potrebnu infrastrukturu.
