Klimatske promene nisu među pet najvažnijih problema za građane Srbije
Nedavno objavljeni rezultati ankete koju je u Srbiji sproveo Institut SINUS pokazuju da građanima klimatske promene nisu među pet najvažnijih problema.
Ispitanici su imali zadatak da odaberu pet najvažnijih političkih tema od 15 ponuđenih.
Kako prenosi portal Klima 101, najviše anketiranih (53 odsto) navelo je usluge javnog zdravstva i nege, što je praćeno inflacijom i smanjenom kupovnom moći (52 odsto), obrazovanjem, školama i univerzitetima (50 odsto) i vladavinom prava i borbom protiv korupcije (49 odsto). Slede kriminal i unutrašnja sigurnost (48 odsto) i više socijalne pravde (46 odsto).
Prema procentu pominjanja, zaštita životne sredine, prirode i klime rangirana je tek kao sedma: 40 odsto ispitanih prepoznalo ju je kao jednu od pet najvažnijih političkih tema.
Kao pet najvećih izazova u zaštiti okoline, učesnici su, pre svega, istakli :
- zagađenje i kvalitet vode (76 odsto)
- zagađenje i kvalitet vazduha (74 odsto)
- otpad u životnoj sredini (63 odsto)
- stanje šuma (44 odsto)
- industrijska poljoprivreda (42 odsto).
U Srbiji smo najmanje zabrinuti za stanje okeana (12 oodsto anketiranih), a to možda i nije neočekivano s obzirom na to da Srbija izlaz na more, piše Klima 101.
Kada je reč o klimatskim promenama i štetnim emisijama, tek 40 odsto ispitanika smatra ih jednim od pet najvećih ekoloških izazova.
Sa druge strane, većina populacije veruje da su klimatske promene važna ili veoma važna tema za Srbiju.
Na skali od nula (potpuno irelevantne) do 10 (apsolutno važne), preko dve trećine anketiranih (68 odsto) klimatskim promenama dalo je ocene između 8 i 10, dok ih je dodatnih 17 odsto ocenilo šesticom ili sedmicom. Samo tri odsto ispitanih smestilo je klimatske promene na nižim mestima na skali (od 0 do 2).
Prosečna ocena važnosti klimatskih promena, kada se svi odgovori uzmu u obzir, iznosi 7,9.
Kada razmišljaju o posledicama, čak dve trećine učesnika se najviše plaši povećanja vremenskih ekstrema i manjka vode u svakodnevnom životu (oba 66 odsto), a tačno polovina izumiranja vrsta.
Ogromna većina stanovništva, tačnije 94 odsto ispitanih, veruje da bi trebalo da da menjamo način života u korist životne sredine.
Da li to znači da su svi oni spremni na zelenu transformaciju životnog stila?
Sudeći prema rezultatima istraživanja, i ne baš: 61 odsto učesnika ankete rekao je da su spremni za delanje samo ukoliko to ne utiče na kvalitet njihovog života, prenosi Klima 101.
