Klimatske promene koštale Srbiju minimalno 7 milijardi evra od 2000.
Procene da su klimatske promene koštale Srbiju 7 milijardi evra od 2000. godine, su minimalne, i zasnivaju se najviše na šteti koju su izazvali ekstremni vremenski događaji.
Ovo je izjavio Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
To pokazuju i podaci da je godišnji rast BDP-a 2012. i 2014, kada su Srbiju pogodile najvećev suše i poplave, bio manji od višegodišnjeg proseka, rekao je Đurđević, istakavši da je to direktan poziv da treba da se prilagođavamo klimatskim promenama.
„Dostizanje klimatske neutralnosti je neizbežno, samo je pitanje da li će se desiti na vreme“, rekao je Đurđević i ocenio da Srbija stalno propušta šanse i da joj nedostaju sinhronizovana akcija i jasno vidljivi dugoročni ciljevi.
Prilagođavanje klimatskim promenama je pitanje opstanka za Srbiju i zato je potrebno da ima klimatsku politiku s dugoročnim ciljevima i jasnim, konkretnim merama za postizanje karbonske neutralnosti, zaključili su učesnici panel diskusije „Klimatska akcija u Srbiji i COP 28“ u organizaciji Centra za unapređenje životne sredine.
Panelisti su ocenili da su zakoni i strategije Srbije u oblasti klimatskih promena uglavnom zastareli i neusklađeni s evropskim ciljevima i standardima, a da Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove još nije usvojen.
Mi smo ranjivi na klimatske promene
Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi u oblasti Energija, klima, i životna sredina, izjavila je da je problem s klimatskom politikom taj što se Srbija stalno nalazi u izbornim ciklusima i nijedan političar neće s biračima da razgovara o 2050. godini.
„Za klimatsku politiku je potrebna vizija i da se nje držimo. Problem je što je ta vizija jako daleko, a mi živimo od izbora do izbora“, rekla je Jovanović.
Mi smo ranjivi na klimatske promene. Čekaju nas periodi intenzivnih padavina i poplava i dugih suša. Mi smo poljoprivredna zemlja, a ne brinemo o navodnjavanju, o sortama koje mogu da podnesu klimatske promene, ne prilagođavamo građevinu, odbranu od poplava koje nanose ogromne štete. Prilagođavanje na klimatske promene je pitanje opstanka za nas, a naša politika se svodi na to ’valjda neće.
Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi u oblasti Energija, klima, i životna sredina
Ona je istakla da u nacrtu Integrisanog nacionalnog klimatskog i energetskog plana (INKEP) Srbije, kroz koji se sprovodi energetska i klimatska politika, nema cilja karbonske neutralnosti niti jasnih mera u pogledu dekarbonizacije, pre svega energetskog sektora koji čini više od 80 odsto emisija, kao ni konkretnih mera naplate poreza na emisije gasova s efektom staklene bašte.
Prema njenom mišljenju, taj dokument u sadašnjem obliku teško da može da ispuni svoju svrhu, a to je da pripremi naše društvo za put ka klimatskoj neutralnosti.
Srbija nije spremna na uvođenje CBAM mehanizma
Podsetivši da je u junu usvojena Strategija niskokarbonskog razvoja, Jovanović je ocenila da je ona zastarela, jer je bez većih promena usvojen nacrt tog dokumenta završen pre pandemije, rata u Ukrajini, energetske krize, pre rasta razvoja tehnologija obnovljivih izvora energije.
Jovanović je ukazala i da će za srpsku privredu, koja je izvozno orijentisana ka EU, veliki teret biti Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija karbona (CBAM) za koji Srbija nije spremna. CBAM, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra, obavezuje srpske kompanije u određenim sektorima koje izvoze u EU da prijavljuju emisije karbon-dioksida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa, a od 2026. počeće naplata poreza na emisije.
Srbija troši 2,5 do tri puta više energije za jedinicu BDP nego prosečna zemlja EU
Jovanović je rekla da Srbija, apsolutno posmatrano, nije veliki emiter, ali ako se gleda relativno po glavi stanovnika i te kako je veliki emiter, jer u proseku 2,5 do tri puta trošimo više energije za jedinicu BDP nego prosečna zemlja EU, što znači da emitujemo 2,5 do tri puta više karbon- dioksida, a to znači da će to 2,5 do tri puta više da nas košta. Ona je podsetila da je rebalansom budžeta za 2023. ulaganje u zaštitu životne sredine smanjeno za četiri milijarde dinara, a da je budžetom za 2024. za tu oblast namenjeno manje nego za projekat EXPO2027.
Slobodan Perović, konsultant u oblasti zaštite životne sredine i OIE, ocenio je da Evropski zeleni dogovor predstavlja prelomnu tačku, ali da ne bi bilo prvi put da Srbija propusti taj voz. Perović je podsetio da je Zakon o klimatskim promenama bio spreman još 2018. a da je donet tek 2021, dok se još čeka na donošenje šest podzakonskih akata bez kojih nije moguće njegovo potpuno sprovođenje.
On je rekao da će na Konferenciju UN o klimatskim promenama (COP28) u Dubaiju otići delegacija dva ministarstva i najviši predstavnici Srbije, što je signal da država „misli ovog puta ozbiljno da se time bavi, bar na deklarativnom nivou“.
Panel diskusija je organizovana u okviru projekta Klimatski forum, koji je podržan kroz program EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske.
