EU želi da razvije rudarstvo u zemljama članicama, ali i u Srbiji
EU želi da razvije rudarstvo u zemljama članicama i to isključivo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona i isto očekuje i od Srbije, rekao je zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović za Demostat.
Mijatović je rekao da je EU poslednjih trideset godina radila na unapređenju ekoloških standarda i zaštiti životne sredine i uporedo na smanjenju rudarske aktivnosti, te da je u najvećem delu država članica EU rudarstvo zamrlo.
Međutim, Evropi su, kako je rekao, zbog poremećaja na svetskom tržištu sada potrebne sirovine za zelenu agendu, dekarbonizaciju i nove tehnologije, koje je do sada uvozila iz inostranstva.
Kritične sirovine postoje i u Srbiji
“Evropa se okreće sebi i zato je donela Zakon o kritičnim sirovinama i naložila državama članicama da svoje zakonodavstvo prilagođavaju novoj situaciji, što znači da se ide na to da se daleko brže izdaju dozvole za istraživanja i otvaranja rudnika, za reciklažu materijala i za preradu koncentrata u okviru EU koja želi da razvije rudarstvo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona, pa isto očekuju od Srbije, ne da se radi na primitivan način bez monitoringa, praćenja potencijalnih rizika ili slično”, naveo je Mijatović.
Među sirovinama koje su na spisku kritičnih sirovina EU, SAD, Australije i Norveške su boksiti, fosfati, nikl, kobalt, grafit… Mijatović kaže da sve te sirovine postoje u Srbiji, ali su na različitom stepenu istraženosti.
“EU se odlučila na svoj spisak od 35 sirovina. Dosta tih sirovina mi smo ovde istražili, a jedna od sirovina koja je deficitarna i koju svi istražuju u svetu je litijum. Ali to ne znači da će ovde po svaku cenu morati da se otvori rudnik litijuma. Srbija odlučuje u kom pravcu će ići aktivnosti u vezi sa litijumom”, naveo je Mijatović.
Najveći ekološki problem – prerade rude nakon otkopavanja
Upitan o uticaju eksploatacije kritičnih sirovina na životnu sredinu, Mijatović kaže da uticaj, naravno, postoji, ali da nije preterano agresivan, jer se ti procesi rade planski i pod kontrolom, dok EU ima veoma visoke ekološke kriterijume za takvu vrstu eksploatacije.
Najveći problem po životnu sredinu je, kako je istakao, prerada rude nakon otkopavanja, kada je treba preraditi ili u neki koncentrat ili u metal.
“Međutim, za to postoje preventivne mere, kada se predviđaju svi mogući rizici koji mogu nastati i način da se preduprede”, naveo je on i dodao da Srbija ne zaostaje mnogo za evropskim zakonima i pravilima koji važe za rudarstvo i preradu mineralnih sirovina.
Navodeći da od sirovina koje se nalaze na listi EU u Srbiji ima litijuma, kobalta, nikla, Mijatović je rekao da bi se uključivanjem u lanac proizvodnje i eksploatacije povećalo učešće rudarstva u bruto domaćem proizvodu Srbije (BDP), koje je sada na dva procenta BDP-a.
Udeo rudarstva u BDP-u Srbije mogao bi biti 10 %
Dodao je da bi prema prognozama Svetske banke, Srbija, uz intenzivnije ulaganje u rudarstvo, mogla da podigne udeo rudarstva u BDP do deset odsto.
“To bi mnogo značilo za ekonomiju i privredu bilo koje zemlje, pa i Srbije”, naveo je Mijatović i istakao da bi Srbija trebalo da napravi ambijent za ulaganje u rudarstvo za velike investicije iz Evrope, a možda i iz sveta.
Bivši ministar u Vladi Srbije i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović ocenio je da je u Srbiji potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i studije sveobuhvatne procene uticaja na životnu sredinu, dobiti i gubitaka, i u javnosti otvoriti mnoga pitanja o kojima se uopšte ne razgovara, jer se, kako ocenjuje, pitanje eksploatacije kritičnih sirovina, među kojima je i litijum, posmatra crno-belo.
“To je ono što je odjednom redefinisalo položaj Srbije, jer je litijum pogodan za mobilne telefone i električne automobile, čija je proizvodnja deo velike ideje EU o smanjenju potrošnje nafte, dizela i gasa i elektrifikacije”, naveo je Svilanović i istakao da i na teritoriji EU postoji više projekata za eksploataciju litijuma.
On je rekao da je Srbija dobila mogućnost da iskoristi svoju geopolitičku poziciju, jer ima i nešto što je u Evropi neophodnost, ali dodaje da je potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i otvoriti mnoga pitanja o kojima se u Srbiji uopšte ne razgovara.
“Kod nas je komunikacija zatrovana, kad je reč o projektu ‘Jadar’, sve se vidi u kontekstu crno-belo – ili si za vlast ili si protiv vlasti. To treba razdvojiti. Govorimo o procesu koji će trajati desetinama godina. Treba pažljivo da se razmotri deo koji se odnosi na uticaj na životnu sredinu, vodu, vazduh, da li i koji nivo zagađenosti je predviđen, da li je prihvatljiv ili ne”, naveo je Svilanović.
Istakao je da je neophodno uraditi studije koje bi se bavile sveobuhvatnom procenom projekta – uticajem na životnu sredinu, ali i ekonomskom procenom.
“Da li bi se išlo u eksploataciju i kopanje ili se istovremeno radi i proizvodnja baterija. Ko to radi, koliko se proizvoda prodaje, koliko ljudi će biti zaposleno, da li postoji i automobilska industrija koja to prati”, rekao je Svilanović.
Istakao je da će se, koja god kompanija bude radila eksploataciju litijuma, ukoliko do toga dođe, postavljati pitanje koliki će biti udeo države, da li će se sav litijum koristiti na teritoriji Srbije ili će se deo izvoziti.
“To su teme o kojima se kod nas najmanje razgovara, jer konačna odluka na nivou države bi morala da obuhvati sve ove elemente, to bi trebalo da radi tim ljudi, stručnjaci za geologiju, inženjeri, stručnjaci koji se bave zaštitom životne sredine, dobra grupa pravnika koja bi takvu vrstu pregovora obavila i dogovorila, grupa ekonomista…”, rekao je Svilanović.
Zakon o kritičnim sirovinama EU – smanjuje zavisnost od uvoza kritičnih sirovina
Kobalt, litijum, bakar, nikl, samo su neke od kritičnih sirovina, ključnih za zelenu agendu i digitalnu tranziciju, koje su, zbog rata u Ukrajini, ali i sve agresivnije trgovinske i industrijske politike Kine, za EU postale geopolitički faktor.
Zato je obezbeđivanje njihovog snabdevanja ključno za ekonomsku otpornost, tehnološko liderstvo i stratešku autonomiju EU, posebno ako se ima u vidu da će se, zbog globalnog pomeranja ka obnovljivim izvorima energije, potražnja za ovim strateškim sirovinama u narednim decenijama naglo povećati.
Kako bi se smanjila trenutna ogromna zavisnost od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine, ali i dostigla planirana neto nulta emisija gasova staklene bašte do 2050. godine, Evropski savet je u martu usvojio Zakon o kritičnim sirovinama.
Zakon je napisan tako da učini EU konkurentnijom i suverenijom, da smanji birokratiju, ubrza i pojednostavi procedure, podstakne istraživanja i inovacije duž celog lanca vrednosti, kao i razvoj ekološki prihvatljivijih metoda rudarstva i proizvodnje, ali i da garantuje najviše ekološke standarde.
Prema zakonu, do 2030. godine u rudnicima, odnosno reciklažnim centrima u EU, trebalo bi da se iskopa 10 odsto, preradi 40 odsto i reciklira 15 odsto godišnje potrošnje strateških sirovina u EU.
Takođe, cilj je da nijedan strani dobavljač ne sme da kontroliše više od 65 odsto godišnje potrošnje bilo koje strateške sirovine, litijuma, kobalta, bakra ili titanijuma.
Prema nekim procenama, osim ogromne zavisnosti od Kine, EU 99 odsto sopstvenih potreba za boratom zadovoljava uvozom iz Turske, dok je u 2022. godini uvezla 78 odsto litijuma iz Čilea.
Novi zakon predviđa i da sve zemlje članice imaju obavezu da sprovedu sopstvena geološka istraživanja i mapiraju potencijalna nova nalazišta.
Predviđeno je i formiranje Odbora za kritične sirovine, koji će se sastojati od predstavnika zemalja EU i Evropske komisije, a koji će imati ovlašćenje da određene projekte proglasi za strateške i tako omogući niz administrativnih olakšica, kako bi, na primer, novi rudnik od strateškog značaja, mogao da bude otvoren po ubrzanoj proceduri, za najviše dve godine.
Još jedno važno ovlašćenje Odbora je i razgovor o strateškom partnerstvu EU sa trećim zemljama u vezi sa kritičnim sirovinama, kako bi se, navode iz EU, diverzifikovalo snadbevanje, stvorila dugoročna partnerstva, a ruda prerađivala po najboljim ekološkim standardima i u partnerskim zemljama.
Dakle, EU je stavila velika akcenat na razvijanje potencijala u oblasti kritičkih sirovina i kroz stvaranje kvalitetnih i dugoročnih partnerstava sa brojim državama, od kojih je Norveška samo jedan od poslednjih primera.
Srbija je jedna od zemalja koja ima značajne kritične sirovine, uključujući litijum i EU želi integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snabdevanja, uključujući baterije, rekli su u EK.
Dodali su da se EK zalaže za razvoj kapaciteta za preradu upravo na mestu gde se resursi nalaze.
Portparolka EK za unutrašnje tržište Johana Bernsel navela je da Zakon o kritičnim sirovinama, koji je nedavno usvojio Savet EU, uključuje merila do 2030. godine za povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina i da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte.
“To je, naravno, slučaj i za naše države članice u kojima su iskopavanja u toku (Portugalija) ili počinju (Francuska) ili su planirana (Nemačka i druge lokacije u EU)”, navela je Bernsel.
Navela je da društveno i ekološki odgovorno rudarstvo nastoji da smanji uticaj na životnu sredinu minimiziranjem ugljičnog otiska, korišćenjem prirodnih resursa, smanjenjem otpada i sprovođenjem efikasnih planova rekultivacije i rehabilitacije nakon rudarenja, kao i nadoknađivanjem lokalnog gubitka biodiverziteta, stvaranjem više biodiverziteta na drugim mestima.
Bernsel je istakla i da je jedan od ključnih aspekata društveno i ekološki odgovornog rudarstva angažman sa lokalnim zajednicama, što, između ostalog, podrazumeva poštovanje njihovih prava, tradicionalnog znanja i kulturnog nasleđa i uključenost u procese donošenja odluka.
“Pošto je Srbija u aprilu 2021. godine usvojila novi zakonodavni paket za rudarstvo i energetiku koji se fokusira na održivi razvoj i atraktivnost rudarskog sektora za strane investitore, ne očekujemo suštinske promene u zakonskom okviru u vezi sa usklađivanjem sa Zakonom o kritičnim sirovinama”, rekla je Bernsel.
Na pitanje kako taj zakon može da promeni rudarstvo u Srbiji, uključujući i moguća istraživanja litijuma, iz EK su odgovorili da je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim, uključujući i oblast politike životne sredine.
Bernsel ističe da nedavno objavljeni plan kao jedan od svojih prioriteta ima integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snadbevanja i da bi upravo ovo celom regionu moglo doneti značajne koristi.
“Ponuda EU je, kao prvi korak, pokretanje dijaloga o mogućim strateškim partnerstvima o održivim lancima vrednosti sirovina, uključujući baterije, na osnovu identifikacije konkretnih projekata zajedničkih ulaganja duž celog lanca vrednosti. Pored toga, srpske kompanije i organizacije su dobrodošle da se pridruže EU Alijansi za sirovine i EU Alijansi za baterije”, rekla je ona.
Navela je da partnerstva obuhvataju bližu saradnju na istraživanju i inovacijama i izgradnju kapaciteta putem, primera radi, olakšavanja pristupa zemljama Zapadnog Balkana Akademiji veština Evropske zajednice za baterije i Akademiji za sirovine.
“Zakon o kritičnim sirovinama će pomoći da se povećaju domaći, evropski kapaciteti za kritične sirovine duž lanca snabdevanja, što će dopuniti druge inicijative za diversifikaciju njihove ponude kroz međunarodna partnerstva podržana, između ostalog, strategijom Global Gateway”, navela odi Bernsel.
Osim litijuma Srbija je bogata i drugim mineralima koji se nalaze na listi retkih i važnih minerala EU, među kojima su i nikl i kobalt, zbog čega je jedna od država koja ima svoju šansu da stvori sa EU na ovom planu dugoročno, kvalitetno i po životnu sredinu bezbedno partnerstvo. Iako se u novom zakonu Srbija ne pominje eksplicitno, poslednjih meseci je ova značajna šansa za Srbiju, ipak, sve vidljivija.
Evropska komisija i Vlada Srbije 22. septembra ove godine u Njujorku su potpisale pismo o namerama o pokretanju rada na strateškom partnerstvu u oblastima baterija i kritičnih sirovina.
Potpisani dokument, pismo o namerama, je najopštiji mogući dokument. Ipak, sledeći dokument koji bi mogao da bude precizniji jeste memorandum o razumevanju, a nakon toga bi mogao da usledi ugovor između Vlade Srbije i EK, koji bi detaljnije opisao obaveze i prava potpisnica.
Izvor: BETA
