EU predstavila plan za prekid zavisnosti od ruskih energenata
Evropska komisija predstavila je plan vrijedan 300 milijardi evra, kojim bi EU trebalo brže da prekine zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali i rješava klimatsku krizu.
Predsjednica Evropske komisije, Ursula Fon der Lejen je u obraćanju, u Briselu, poručila da se plan „REPowerEU“ zasniva na investicijama, koje će smanjiti potrošnju energije, uvesti više „pouzdanih dobavljača” energenata i ubrzati rad na obnovljivim izvorima energije.
„Danas podižemo naše ambicije u cilju da osiguramo nezavisnost od ruskih foslilnih goriva što je prije moguće. Ovo će biti ubrzanje već postojeće „Zelene agende EU”, poručila je ona.
Povećanje efikasnosti i ušteda energije
Planom je predviđeno povećanje energetske efikasnosti do 2030. godine sa 9 % na 13 %. Udio obnovljive energije, prema planu, bio bi, do tada, povećan sa 40% na 45%. To bi, između ostalog, podrazumijevalo duplo više solarnih kapaciteta do 2025. godine i instalisanje 600 GW do 2030. godine.
Predsjednica Evropske komisije najavila je ubzanje porcedura za izgradnju obnovljivih izvora energije u Evropi, ali i obavezu izgradnje solarnih panela na krovovima komercijalnih i javnih zgrada od 2025. godine, što će za nove stambene zgrade važiti od 2029. godine.
“Sve ovo će zahtijevati velike investicije. Mobilisaćemo do 300 miljardi evra od čega će 75 milijardi biti grantovi, a 225 miljarde zajmovi. Oko 10 miljardi evra od ove sume biće upotrebljeno za izgradnju veza između gasa i tečnog gasa, kako niko ne bi ostao bez grijanja. Još 2 miljarde biće upotrebljene za naftnu infrastrukturu, kako bismo zaustavili uvoz ruske nafte. Sve ostalo, čak 95 % ukupnih sredstava, ići će na ubrzanje tranzicije ka čistim izvorima energije”, najavila je fon der Lejen.
Iz Evropske komisije poručili su da je ušteda energije najbrži i najjeftiniji način rješavanja trenutne energetske krize i smanjenja računa, i da će ušteda energije pomoći da se „pripremimo za potencijalne izazove sljedeće zime“. Zbog toga je Komisija danas objavila i „Saopštenje EU o štednji energije“, sa detaljima o kratkoročnim promjenama ponašanja, koje bi mogle da smanje potrebe za plinom i naftom za 5%, ohrabrujući države članice da pokrenu specifične kampanje, usmjerene na domaćinstva i industriju.
