EPS postepeno zatvara termoelektrane zbog karbonske takse

Iako bi ugalj u zelenoj tranziciji trebalo da obezbedi energetsku sigurnost i nacionalnu bezbednost Srbije i do 2050. godine ostane osnovni energent za proizvodnju struje, njegovo učešće zbog standarda EU, ali i propisa vezanih za karbonsku taksu, moraće da se smanji u narednih 10 godina i to gašenjem 10 blokova, piše Blic

Tako je bar definisano u planu Zeleni put EPS-a, a prve na listi za to su TE Morava i TE Kolubara A, i to do kraja 2024. godine. Nakon toga na red će do decembra 2027. godine doći TENT A1 i TENT A2, a godinu dana kasnije i TE Kostolac A1 i A2 dok će svi ostali dugoročni planovi biti definisani u Nacionalnoj strategiji i integrisanog energetskog i klimatskom plana.

I dok su dugoročni planovi neophodni, neke obaveze su već pred vratima, poput one koja se vezuje za takozvanu karbonsku taksu za prekomerno emitovanje ugljen-dioksida u proizvodnji električne energije od uglja.

Naime, Evropski parlament je 20. decembra prošle godine usvojio tzv CBAM mehanizma (Carbon Border Adjustment Mechanism) koji će se efektivno primenjivati od 1. oktobra ove godine a koji će važiti i za Srbiju. On se odnosi na uvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije i cementa, koji su proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida (CO2), nego što je dozvoljeno u EU. Ti procesi se vezuju i za korišćenje uglja pa će se prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU.

Globalne emisije CO2 iz uglja veće za 1,6 %

Opasnost od CO2 takse

Stručnjaci tvrde da bi Srbiju ova norma skupo koštala jer bi godišnje morala da plaća između milijardu i po do dve milijarde evra samo za CO2 takse, zbog toga što proizvodi 70 odsto električne energije iz uglja. To praktično znači da bi tim taksama bio opterećen izvoz električne energije u EU, kao i roba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja. Koliki bi to bio udarac, govori činjenica da Srbija skoro dve trećine svoje robne razmene ostvaruje upravo sa zemljama EU.

– Ovaj mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. Kako Srbija oko 60% svoje spoljnotrgovinske razmene ima upravo sa EU, evidentno je da će kompanije iz Srbije biti direktno pogođene ovim instrumentom.

U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom, gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija i cement, uvođenje ovih taksi poskupljuje proizvode iz Srbije. U perspektivi to može da destimuliše investiranje, naročito strane koji su i najveći izvoznici. Ovo će biti veliki udar za srpsku privredu i to ne samo za izvoznike iz ovih sektora već i za sva mala preduzeća koja su integrisana u lance snabdevanja – rekla je nedavno dr Sanja Filipović, naučni savetnik u InstitutU društvenih nauka.

Šta je cilj CBAM mehanizma ?

Prema mišljenju ekonomiste Ivan Nikolića, koje je izneo u autorskom tekstu u časopisu Makroekeonomske analize i trendovi (MAT), cilj ovih mera EU je da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte.

– Mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. To se odnosi i na one kompanije koje posluju u Srbiji. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija, cement, tokom 2021. Srbija je bila rangirana kao šesnaesti partner EU. Proizvodi ovih pet sektora činili su 11,8 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU. Poskupljenje proizvoda iz Srbije može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici – naveo je Nikolić.

EPS smanjuje korišćenje uglja

Toga je svestan i EPS pa je svojim dokumentima predvideo opadanje uglja u proizvodnji struje.

– U svim scenarijima predstavljenim u dokumentu EPS-a Go Green Road upotreba uglja opada. Blokovi TENT A1 i A2 trebalo bi da rade do 2026. odnosno 2027. godine, dok će preostali termo blokovi EPS-a postepeno smanjivati broj radnih sati do 2035. Kao rezultat, emisioni faktor bi postepeno pao sa 0,86 tona CO2 po MWh iz 2019. godine na 0,51 tona CO2 u 2035. godini. U rekonstrukciju kapaciteta za proizvodnju električne energije i uglja planirana su ulaganja od 2,2 milijarde evra, 5,8 milijardi evra u izgradnju zamenskih i novih kapaciteta a 500 miliona evra u zaštitu životne sredine – izjavio je dr Vladimir Šiljkut, savetnik direktora Elektroprivrede Srbije za poslovni sistem.

S druge strane koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar tvrdi da ova ulaganja u pogone EPS-a na ugalj ne bi bila isplativa.

Globalna cijena CO2 mora da bude 75 $/toni – smatra šefica MMF-a

– Tim taksama bio bi opterećen izvoz električne energije u EU, kao i izvoz roba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja. Velike takse EPS ne bi mogao da plaća, a pomoć države ne bi bila prihvatljiva od strane EU. Srbija je na sebe prihvatila obavezu smanjivanja emisije CO2, ali i drugih štetnih gasova koji proizvode efekat „staklene bašte” samim tim što je potpisala Sporazum o pridruživanju EU, ali i kada je pristupila evropskoj Energetskoj zajednici. Najavljeni projekti instaliranja uređaja za odsumporavanje u termoelektranama predstavlja veliki i nepotreban trošak, jer se na taj način samo produžava vek trajanja termoelektrana. Ta postrojenja će trošiti dodatnu količinu energije, koje će značajno povećati emisiju CO2. Mislim zato i da projekat izgradnje termoelektrane Kostolac B3 neisplativ, uz najavljenu karbonsku taksu – kaže Kalmar.

Kretanje cijena karbonskih  taksi po toni CO2
40 evra decembra 2022. godine
100 evra februara 2023. godine
84,1 evra u 2024. godini (procene)

Izvor: blic.rs