Energetska tranzicija jedno od rješenja za ekološke probleme u Srbiji
Energetska tranzicija, odnosno prelazak sa fosilnih na korišćenje obnovljivih izvora energije je rješenje i za jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji zagađenje vazduha.
Ovo je izjavio je docent na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu Davor Končalović.
Podsjetio je da, prema posljednjim podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, zagađenje vazduha u Srbiji godišnje odnese oko 15.000 života.
“Toj brojci treba dodati i brojke iz Programa zaštite vazduha, koji je Vlada Srbije usvojila 2022. godine, prema kome samo zagađenje česticama PM 2,5 izaziva više 22.000 dodatnih slučajeva dečjeg bronhitisa i oko 6.000 novih slučajeva hroničnog bronhitisa, svake godine”, rekao je Končalović je u Pres klubu, u organizaciji sajta “Klima 101”.
“Energetska tranzicija kod nas pre svega podrazumeva napuštanje uglja kao energenta u korist obnovljivih izvora: vetra, energije sunca i hidroenergije“
Končalović je ukazao da energetska tranzicija ne podrazumeva istu stvar za svaku zemlju, već da svaka država ima sopstvene probleme koje treba da reši i sopstvene početne uslove iz kojih ulazi u taj veliki poduhvat.
“Srbija je energetski znatno više oslonjena na ugalj nego neke zemlje u regionu. Energetska tranzicija kod nas pre svega podrazumeva napuštanje uglja kao energenta u korist obnovljivih izvora: vetra, energije sunca i hidroenergije”, kazao je on.
Podsetio je i da se, po podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji tri sektora oslanjaju na fosilna goriva i zastarele tehnologije – proizvodnja električne i toplotne energije, individualno grejanje i saobraćaj.
Podaci Agencije, kako je naveo, pokazuju da su zajedno krivi za 94 odsto zagađenja sumporovim oksidima, 85 odsto zagađenja azotnim oksidima, 74 odsto zagađenja česticama PM 10, 89 odsto zagađenja česticama PM 2,5.
“Prelazak na obnovljive izvore za proizvodnju struje otvara vrata za jedan ključan element tranzicije – ako je naša struja čista, onda i druge sektore uz pomoć struje možemo učiniti čistijim i održivijim. Drugim rečima, tranzicija podrazumeva i elektrifikaciju sektora kao što su grejanje ili saobraćaj”, naveo je Končalović i podsetio da je cilj ovako temeljne društvene transformacije dugoročno zauzdavanje klimatskih promena.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije : do 2050. 2,5 GW ii sunca i vjetra
Ukazao je i da po Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), ključnom dokumentu koji treba da definiše ciljeve, postupke i parametre energetske tranzicije u Srbiji, a koji je u procesu usvajanja, Srbija do 2050. treba da ima 26,5 GW energije iz sunca i vetra, što je 66 puta više nego danas.
Kako se navodi u INEKP-u, plan je da se ukupne emisije gasova staklene bašte smanje za 40 odsto do 2030, a više od 70 odsto do 2050. godine, u odnosu na 1990. godinu.
“Scenariji iz dokumenta pokazuju i kako se ovaj rezultat postiže prevashodno tranzicijom u sektoru električne i toplotne energije, koji je danas dominantni emiter u Srbiji”, naveo je Končalović.
Danas, kako je kazao, Srbija ima oko 400 MW kapaciteta dobijenih iz vetra i zanemarljive količine solarne energije, odnosno ukupno oko 59 MW, priključeno u različitim oblicima samo na lokalne distributivne mreže.
Do 2030. godine, po INEKP treba da bude 1.770 MW iz vetra i 1.730 MW od sunca, dok bi do 2050. godine ove brojke trebalo da iznose 8.000 MW iz vetar i 18.500 MW od sunca.
U Srbiji do 2030. planirano 45.000 električni vozila
INEKP ne uključuje samo prelazak na obnovljive izvore energije, jer se jedna od predviđenih putanja tranzicije tiče upotrebe električnih automobila, pa tako po INEKP-u u Srbiji treba da bude oko 45.000 električnih vozila do 2030. godine, a dva miliona vozila 2050. godine.
Prema INEKP-u, ukupna cena svih poduhvata je 27 milijardi evra do 2030. godine, a najveći deo, 18,9 milijardi evra, predviđen je za unapređenje energetske efikasnosti.
Cena dekarbonizacije energetike i instalacije novih kapaciteta obnovljivih izvora energije treba da bude 3,7 milijardi evra do 2030. godine.
Izvor: BETA
