Ekstremni klimatski događaji u EU napravili štetu od 650 milijardi evra
Ekonomski gubici koje su izazvali ekstremni klimatski događaji u zemljama Evropske unije, između 1980. i 2022. godine, procjenjuju se na 650 milijardi evra, objavila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Procjenjuje se da su takvi događaji samo prošle godine napravili ekonomske gubitke od 52,3 milijarde evra, a 2021. 59,4 milijardi.
U saopštenju EEA se navodi da statističke analize ukazuju da ekonoski gubici izazvani ekstremnim događajima, koji su povezani s klimatskim i vrmeneskim uslovima rastu tokom vremena i da, pošto se očekuje njihovo dalje intenziviranje, malo je verovatno da će se ti gubici smanjiti do 2030.
EU je razvila strategiju za prilagođavanje kako bi povećala otpornost i poboljšala pripremljenost za ove rizike i prilagodila se klimatskim promenama.
Od 1980. do 2022, ekonomski gubici izazvani poplavama činili su gotovo 43 odsto ukupnih gubitaka, a opasne meteorološke pojave, kao što su oluja i grad, oko 29 odsto.
Toplotni talasi izazvali su oko 20 odsto ukupnih ekonomskih gubitaka, a preostalih oko osam odsto je uzrokovano sušama, šumskim požarima i hladnim talasima.
Najveću štetu u tom periodu, procjenjenu na 44 milijarde evra, izazvale su poplave u Nemačkoj i Belgiji 2021. godine
Suše uzrokovale gubitke od 40 milijardi evra
Suša i toplotni talasi koji su 2022. pogodili celu Evropu naneli su ekonomske gubitke od oko 40 milijardi evra, poplave u centralnoj Evropi 2002. napravili su štetu od 34 milijarde evra, oluja Lotar na zapadu kontinenta 1999. godine 17 milijardi, suše i vrućine 2003. takođe 17 milijardi i poplave u Francuskoj i Italiji 2000. godine 14 milijardi evra.
U saopštenju EEA se ukazuje na rast prosečnih godišnjih ekonomskih gubitaka, koji su u deceniji od 1981. do 1990. iznosili oko 10,4 milijarde, zatim u narednoj 12,2 milijardi evra, u prvoj deceniji 21. veka su bili 14,7 milijardi i u prethodnoj dekadi 15,9 milijardi.
Najveći ekonomski gubici zabeleženi su 2021. (59,4 milijardi) i 2022. (52,3 milijardi evra).
Ekonomski uticaj ekstremnih događaja povezanih sa klimom značajno varira od zemlje do zemlje. U apsolutnom smislu, najveći ekonomski gubici u periodu od 1980. do 2022. u EU izmereni su u Nemačkoj, a zatim u Francuskoj i Italiji.
Najveći gubici po glavi stanovnika zabeleženi su u Sloveniji, Luksemburgu i Nemačkoj, a najveći gubici po površini u Belgiji, Luksemburgu i Nemačkoj.
EEA ističe da šteta koju će u budućnosti izazivati ekstremni vremenski i klimatski događji neće zavisiti samo od njihove učestalosti i intenziteta, nego i od drugih faktora, kao što su vrednost izložene imovine i mere prilagilođavanja. Zbog toga je, kako ističe, neophodan sveobuhvatan, integrisan pristup za prilagođavanje i upravljanje rizicima.
Izvor: BETA
