EBRD: Ekonomski rast BiH u 2024. godini 2,8 %
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) prognozirala je da će ekonomski rast BiH u 2024. godini iznositi 2,8 % i da će dostići 3 % u 2025. godini.
Loši rizici proizlaze iz nedostatka koordinacije između entiteta koji ometa strukturne reforme i implementaciju velikih kapitalnih investicija. S pozitivne strane, status kandidata za članstvo u EU mogao bi ubrzati reforme, navodi se u regionalnoj prognozi EBRD-a.
Zapadni Balkan će doživjeti ubrzanje rasta sa 2,5 % u 2023. na 3,4 % u 2024. i 3,7 % u 2025., podstaknut snažnim turističkim prilivom u Albaniji, održivim rastom potrošnje u Crnoj Gori, kao i snažnim investicijama u Srbiji.
Kada je u pitanju BiH, nakon usporavanja na 1,7 % u 2023., rast je dostigao 2,7 % na godišnjem nivou u prvom tromjesečju 2024. zahvaljujući snažnom porastu fiksnih investicija (blizu 50 posto), kao i snažnom porastu privatne potrošnje zbog ublažavanja inflacije i rastućih priliva doznaka.
Doprinos izvoza bio je negativan, zbog naglog rasta uvoza robe i istovremenog dvocifrenog pada izvoza, koji je bio slabiji zbog smanjene inostrane potražnje. Kada je u pitanju proizvodnja, rast je bio podržan uslugama i građevinarstvom, uz pad industrijske proizvodnje.
Deficit tekućeg računa se značajno povećao u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine, dostigavši 460 miliona evra (7,5 odsto BDP-a).
U izvještaju se kao pozitivna činjenica u BiH navodi priliv stranih direktnih investicija, koji je nastavio da raste, dostigavši 260 miliona evra u prvom kvartalu. Inflacija je pala na 2 % u prvoj polovini 2024. godine, podstaknuta globalnim smanjenjem inflacije.
Fiskalna politika je 2023. godine bila ekspanzivna, što je rezultiralo državnim deficitom od oko 1,7 posto BDP-a, nakon nekoliko godina suficita.
Očekuje se da će ostati na sličnom kursu i 2024. godine, uz dalji rast deficita zbog akumuliranog uticaja povećanja plata i socijalnih davanja.
Javni dug je još uvijek relativno nizak i MMF ga smatra održivim, iako je značajno veći u Republici Srpskoj, što odražava kontinuirani rast tekućih i kapitalnih rashoda.
Loši rizici proizlaze iz nedostatka koordinacije između entiteta koji ometa strukturne reforme i implementaciju velikih kapitalnih investicija. S pozitivne strane, status kandidata za članstvo u EU mogao bi ubrzati reforme.
Rast ekonomije Srbije iznosiće 3,8 % u 2024. godini, brže od prethodno prognozirane stope rasta od 3,5 %, a identičan rast od 3,8% predviđa se za Crnu Goru.
