Dekarbonizacija u istočnoj Evropi najviše će koštati Bugarsku i Rumuniju

Trošak tranzicije država na manje emisije ugljen dioksida (CO₂) su jedan od najvećih rizika koje klimatske promene predstavljaju i uticaće na ekonomsku aktivnost, javne finansije i druge faktore koji utiču na rejting zemalja, saopštila je rejting agencija Fič (Fitch).

U regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) najveće troškove dekarbonizacije imaće Poljska, Rumunija i Bugarska, pokazala je analiza Fiča.

U prosjeku zemlje CIE moraće da investiraju 3,9 odsto BDP-a godišnje do 2030. godine prema procjenama ove agencije, ali u slučaju Bugarske i Rumunije investicije bi morale da idu i do 7 odsto BDP-a godišnje.

Ovo stavlja dodatni pritisak na javne finansije, mada se očekuje da većinu investicija finansira privatni sektor, kao i fondovi EU.

Ekonomije koje su najranjivije energetskom tranzicijom, po svoj prilici biće one kojima je potrebno najviše “zelenih” investicija, odnosno koje se najviše oslanjaju na fosilna goriva i imaju slabu početnu poziciju.

Potpuna dekarbonizacija zapadnog Balkana koštaće 43 milijarde evra

Takođe izložene su i zemlje sa malim fiskalnim prostorom, kao i one koje imaju slabu sposobnost i kapacitet da obave tranziciju.

U Fiču ističu da bi se ranjivost ekonomija na dekarbonizaciju mogla odraziti i na njihove rejtinge.