Brža zelena tranzicija pogodovala bi preduzećima, domaćinstvima i bankama

Brža zelena tranzicija pogodovala bi preduzećima, domaćinstvima i bankama, rezultati su testiranja otpornosti na stres za klimatski rizik na nivou ekonomije evrozone, koje je provela Evropska centralna banka (ECB).

“Najbolji način ostvarenja ekonomije sa nultom neto stopom emisija karbona za preduzeća, domaćinstva i banke u evropodručju bilo bi ubrzavanje zelene tranzicije po stopi bržoj nego što je predviđeno sadašnjim politikama”, navedeno je u ECB-ovom saopštenju.

Testiranjem otpornosti na stres analizirala se otpornost preduzeća, domaćinstava i banaka u tri tranziciona scenarija:

1. u “ubrzanoj tranziciji“, u kojoj se pospješuju zelene politike i ulaganja, što dovodi do smanjenja emisija karbona do 2030. u skladu s ciljevima Pariškog sporazuma,
2. u “tranziciji s kasnijim ubrzavanjem”, u kojoj se nastavlja slijediti sadašnji put, a do ubrzavanja dolazi tek u 2026. godini, ali ipak dovoljno intenzivno da se do 2030. ostvari smanjenje emisija karbona,
3. i na kraju u “odgođenoj tranziciji“, koja takođe počinje tek u 2026., ali nije dovoljno ambiciozna da se ciljevi Pariškog sporazuma ostvare do 2030. godine.

Ako se ne ubrza zelena tranzicija, doći će do smanjenja profitabilnosti preduzeća i kupovne moći domaćinstava, te povećavanja kreditnog rizika za banke. Osim toga, daljnje odgađanje tranzicije dovelo bi do neispunjavanja ciljeva Pariškog sporazuma.

“Iako bi brža tranzicija u početku podrazumijevala veća ulaganja i veće troškove energije, finansijski rizici znatno bi se smanjili u srednjoročnom razdoblju. Nepovoljan efekat na dobit i kupovnu moć bio bi manji jer bi se ubrzana ulaganja u obnovljivu energiju isplatila ranije, što bi na karju smanjilo rashode za energiju. U scenariju ubrzane tranzicije zelena ulaganja preduzeća evropodručja porasla bi na 2.000 milijardi evra do 2025., a u druga dva scenarija iznosila bi samo 500 milijardi evra”; zaključila je Evropska centralna banka.