Analiza: Zemlje Zapadnog Balkana gube vrijeme i resurse na rizične gasne projekte
Zemlje Zapadnog Balkana su daleko manje zavisne od gasa nego Evropska unija, ali umjesto da iskoriste tu prednost i odmah pređu na obnovljivu energiju, gube vrijeme i resurse na nove gasne projekte od kojih će mnogi propasti, ocijenila je ekspertkinja za energetsku politiku Pipa Galop.
“Nekoliko zemalja Zapadnog Balkana sada ima rijetku priliku da potpuno preskoči fosilni gas i direktno pređe na izgradnju sistema obnovljivih izvora energije. Time bi se uštedjele milijarde u javnoj potrošnji, povećala energetsku bezbjednost, poboljšalo javno zdravlje i pojačala stvarna otpornost”, ocijenila je Galop za portal EUObserver.
U izveštaju koji je Mreža Bankwatch za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network) objavila, navodi se da zemlje regiona zajedno koriste samo jedan odsto ukupne potrošnje gasa u EU, dok Albanija, Kosovo i Crna Gora gotovo da ga i ne koriste.
U Bosni i Hercegovini gas čini samo tri odsto raspoložive energije, a Sjeverna Makedonija i Srbija su i dalje mnogo manje zavisne od gasa nego EU.
“Njihove vlade bi trebalo da prepoznaju ovo kao stratešku prednost, a ne slabost. U trenutku kada se Evropa bori da ubrza izbacivanje fosilnih goriva i dekarbonizaciju ekonomije, Zapadni Balkan može da predvodi taj put”, navela je Galop.
Međutim, umjesto da iskoriste tu prednost, Galop navodi da skoro sve vlade osim kosovske planiraju obimno proširenje gasne infrastrukture.
Ukoliko to bude ostvareno, dodaje, to će povećati uvozni kapacitet regiona i utrostručiti njegovu potrošnju gasa iz 2023, stvarajući decenije zavisnosti ili ostavljajući zemlje sa neodrživom imovinom.
Evropska unija je godinama ulagala u gas kao “prelazno gorivo”, ali sada joj se to “kockanje obilo o glavu”, navela je Galop, ističući da se Evropa i dalje bori sa rastućim računima za struju, poremećajima u snabdevanju i geopolitičkim rizicima.
Da bi nadoknadile smanjivanje uvoza iz Rusije, članice EU su se zarobile skupim ugovorima o kupovini tečnog prirodnog gasa iz SAD.
Prema istraživanju Bankwatcha, Zapadni Balkan je 2023. imao planove za izgradnju gasne infrastrukture vrijedne 3,5 milijardi evra.
Uprkos smanjivanju finansijske pomoći EU za gasne projekte, Galop navodi da se planovi od tada nisu mnogo promenili.
Od 2.715 kilometara gasovoda planiranih 2023, i dalje se planira izgradnja 2.551 kilometra, dok su planovi za elektrane povećane sa 2,4 gigavata na 2,9 gigavata.
“Obim ove izgradnje gasne infrastrukture ne odražava samo loše planiranje. To je rezultat podstaknute zavisnosti, one koju neguju lobisti za fosilna goriva i kratkoročna energetska diplomatija, a koju predugo omogućavaju međunarodni finansijeri i EU”, kazala je Galop, dodajući da se Zapadni Balkan “gura iz jedne fosilne zamke (ugalj) u drugu (gas)”.
Galop je istakla da donosioci odluka u regionu izgleda nisu svesni da su ti planovi nerealni i da, za razliku od EU, nijedna zemlja regiona nema strategiju za smanjenje korišćenja gasa.
“Projekti koji su sada na stolu su skupi i u velikoj meri se oslanjaju na nepredvidivo finansiranje izvan regiona. Neuspeh je verovatan, ali tek pošto se potroše dragoceno vreme i resursi”, ocenila je Galop.
Prema njenim rečima, vlasti često tvrde da će nova infrastruktura smanjiti zavisnost od ruskog gasa, ali u stvaranosti samo prebacuje zavisnost na druge izvore, kao što su Azerbejdžan ili SAD.
Time neće biti rešeni dublji problemi pristupačnosti i bezbednosti, ocijenila je Galop, a najveći teret skoka cijena na kraju će snositi domaćinstva i preduzeća.
Galop kao primjer navodi Srbiju, koja pregovara o još jednom dugoročnom gasnom sporazumu sa Rusijom, pozivajući se na nepostojanje jeftinijih alternativa, a takođe planira nove interkonekcije s Rumunijom i Sjevernom Makedonijom što bi podstaklo povećanje potrošnje.
Finansijski rizici takve politike će se uskoro povećati, rekla je Galop i podsjetila da će se uvođenjem mehanizma prekograničnog usklađivanja cijene karbona (CBAM) 2026. godine kažnjavati izvoz karbonski intenzivne električne energije.
“Zemlje Zapadnog Balkana mogu ovo da zaobiđu samo uvođenjem svojih cijena karbona. Svakako će to morati da urade kada se pridruže EU, gde je cijna po toni karbom-dioksida konstantno iznad 60 evra od 2022. godine. Svaka gasna elektrana izgrađena danas rizikuje da postane finansijska obaveza mnogo pre isteka vijeka trajanja”, navela je Galop.
Zapadni Balkan već ima mogućnosti “za bolju budućnost”, ocijenila je ona, navodeći da cijene solarne i vjetroenergije naglo opadaju, da su već razvijena čista rješenja za grijanje kao što su toplotne pumpe, geotermalna i solarna termalna energija.
“Uz pametne politike, kao što su izolacija kuća, smanjenje gubitaka na mreži i povećanje decentralizovanih obnovljivih izvora energije, region bi mogao direktno da pređe sa uglja na otporan, pristupačan sektor potpuno obnovljive električne energije i griajanja. To ne bi samo smanjilo emisije i poboljšalo kvalitet vazduha, nego bi takođe oslobodilo skromna javna sredstva za investicije koje se isplate i otvaraju radna mesta na lokalu”, navela je Galop.
Region se nalazi na raskrsnici, dodala je, na kojoj jedan put vodi ka decenijama zavisnosti od fosilnih goriva i zastarjele imovine, a drugi ka energetskoj nezavisnosti, integraciji u EU i pravednom sistemu obnovljive energije.
Galop je istakla da i EU mora da pošalje jasnu poruku da treba izbeći povećanje zavisnosti od gasa i prioritet dati investicijama u obnovljive izvore.
“Podrška Zapadnom Balkanu da se oslobodi od zavisnosti od fosilnih goriva nije samo u interesu Evrope, nego je neophodna za pravednu i klimatski bezbednu budućnost”, zaključila je Galop.
