Građanska energija za prevedniju energetsku tranziciju
Građanska energija više nije samo vizija, ona već postoji i razvija se.
Izgradnjom poverenja kroz transparentne podatke, bolju institucionalnu podršku i politike usmerene ka građanima, decentralizovana energija može postati praktičan put ka pravednijem, pristupačnijem i dekarbonizovanom energetskom sistemu.
Upravo ove teme bile su u fokusu regionalne konferencije „Građanska energija: regulativa, prakse i iskustva iz regiona“, koja je juče održana u Skoplju u organizaciji organizacije Eko-svest iz Makedonije i Centra za unapređenje životne sredine iz Srbije. Na konferenciji su učestvovali predstavnici institucija, organizacija civilnog društva, opština i eksperti iz Makedonije i Srbije.
Konferencija je bila posvećena razvoju građanske energije i unapređenju uslova za domaćinstva i zajednice da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe iz obnovljivih izvora. Događaj je omogućio razmenu iskustava i praksi između Makedonije i Srbije, sa posebnim fokusom na administrativne procedure, pristup mreži, finansijsku podršku i ulogu energetskih zajednica.
Predstavljeni su ključni nalazi istraživanja o profilima, motivacijama i preprekama postojećih i potencijalnih prozjumera u Makedoniji. Istraživanje je pokazalo da je interesovanje domaćinstava za solarne sisteme značajno poraslo, ali da visoki početni troškovi, složene administrativne procedure i nedovoljna informisanost i dalje predstavljaju glavne prepreke za veće učešće građana.
„Energetska transformacija neće biti uspešna ako građani ostanu samo posmatrači. Ona će biti uspešna samo ako građani postanu aktivni učesnici, partneri i nosioci promene“, rekla je Ana Čolović Lešoska iz organizacije Eko-svest.
Učesnici su upozorili da pitanje kapaciteta mreže nije samo tehničko, već i političko pitanje, odnosno pitanje koliko prostora će država obezbediti za građansku energiju.
„Energetska tranzicija neće biti pravedna ako samo zamenimo jednu tehnologiju drugom, dok moć, profit i kontrola ostanu u rukama malog broja aktera. Zato građanska energija predstavlja mnogo više od solarnih panela i računa za struju“, izjavila je Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine.
Fokus diskusije bio je na tome da građanska energija i prozjumerstvo predstavljaju ključni deo pravedne energetske tranzicije, ali da su za njihov brži razvoj potrebna jasnija pravila, bolja institucionalna koordinacija i veće uključivanje građana.
Učesnici su istakli i da Zakon o energetici Republike Srbije, iako dodatno usklađen sa direktivama Evropske unije, bez podzakonskih akata 18 meseci nakon usvajanja suštinski, ne pruža nikakve nove mogućnosti za građane koji žele da kolektivno proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe.
Zaključak konferencije bio je da bez aktivnog učešća građana energetska transformacija neće biti moguća, kao i da energetske zajednice i aktivni potrošači treba da postanu centralni deo budućeg razvoja energetskog sistema u zemlji i regionu.
