MMF: Ekonomski rast u BiH otporan uprkos unutrašnjim i globalnim izazovima
Ekonomski rast u BiH je otporan uprkos unutrašnjim i globalnim izazovima i predviđa se da će 2025. godine iznositi 2,4 %.
Ovo se, između ostalog, navodi u saopštenju Međunarodnog monetarnog fonda, koji je objavljen nakon konsultacije i uz saglasnost vlasti u Bosni i Hercegovini.
Nakon što je pala na 1,7 %, prosječna inflacija porasla je na 2,3 % u maju 2025. godine, dok je osnovna inflacija ostala uglavnom stabilna na oko 4 %.
MMF predviđa da će inflacija porasti na 3,8 % u 2025. godini zbog viših cijena uvozne hrane, prije nego što se stabilizuje na 2 % u srednjoročnom periodu.
Kada je u pitanju spoljni dug Bosne i Hercegovine, naglasili su da je on u ovoj godini uglavnom nepromijenjen.
Naime, izgledno je da će se blago povećati sa 4,0 % bruto domaćeg proizvoda (BDP), koliko je iznosio prošle godine, na 4,1 % BDP-a.
Smatraju da bi se oporavkom izvoza električne energije nakon prošlogodišnjih suša i uz niže cijene nafte mogao ublažiti negativan učinak američkih carina na izvoz.
Rizici po ekonomiju
Napomenuli su da su ekonomski izgledi zemlje podložni negativnim rizicima. Među tim rizicima su trgovinska neizvjesnost, usporavanje ekonomskog rasta u Evropi, nestabilne cijene roba, oštriji globalni finansijski uslovi i nastavak političkih tenzija.
Naglašena je važnost unapređenja strukturnih reformi u okviru Plana rasta EU kako bi se podržao pristup EU i omogućio brži i održiviji ekonomski rast.
U tom smislu, apostrifirana je reforma energetskog sektora – uključujući postepeno ukidanje subvencija za električnu energiju, poboljšanje operativne efikasnosti državnih energetskih preduzeća i uvođenje sistema određivanja cijena karbona, kao ključni preduslovi za privlačenje privatnih investicija i pozicioniranje sektora kao dugoročnog pokretača rasta.
Ponovo su napomenuli da bi se, kako su konstatovali, snažnim rastom realnih plata i kredita u privatnom sektoru mogla povećati inflacija. Osvrnuli su se i na eventualne političke odluke uoči Opštih izbora 2026.
“Odstupanjima od politika uoči izbora 2026. mogla bi se pogoršati fiskalna pozicija i deficit tekućeg računa. S pozitivne strane, napretkom u procesu pristupanja Evropskoj uniji moglo bi se povećati povjerenje investitora i ekonomski rast”, naveli su u MMF-u.
