Zelena ekonomija u Srbiji uz pomoć njemačku pomoć
Priprema se pokretanje projekta “Zelena ekonomija u Srbiji” za “zelenu transformaciju” domaćih mikro, malih i srednje velikih preduzeća (MMSP) kroz razvoj i primenu “zelenih poslovnih modela i praksi”.
Državna sekretarka u Ministarstvu privrede Srbije Andrea Horvat Kiralj je danas na konferenciji za novinare najavila da će u fokusu tog projekta biće firme koja vode žene, naročito mikro preduzeća u poljoprivredi i turizmu, da bi se unapredila njihova konkurentnost na globalnom tržištu.
To zahteva zajednički rad svih sektora društva te je Horvat Kiralj pozvala privrednike, akademsku zajednicu i civilno društvo da doprinesu prelasku na “Zelenu ekonomiju”.
Projekat koji sprovode Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) i finansira nemačko Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj, uz podršku Ministarstva privrede Srbije i Privredne komore Srbije (PKS), sprovodiće se do kraja 2026. godine.
Horvat Kiralj očekuje da će to biti još jedan u nizu uspešnih primera višegodišnje saradnje Nemačke i Srbije, a najvažnije oblasti saradnje su održivi ekonomski razvoj i jačanje zapošljavanja, dobra uprava, zaštita životne sredine i energetika.
Podsetila je na potpisivanje pisma o namerama vlada Srbije i Nemačke i inicijativu “Održivi rast i zapošljavanje” 2015. godine.
” ‘Zelena ekonomija’ postaje prioritet ne samo u Evropskoj uniji (EU), jer se sve zemlje suočavaju sa globalnim izazovima klimatskih promena, smanjenje resursa i potrebe za održivim razvojem”, rekla je Horvat Kiralj.
Ta tranzicija je i šansa da Sebija unapredi ekonomiju, stvara nova radna mesta i obezbedi bolje životne uslove za građane, to je i prilika za inovacije i investicije, kazala je ona.
“Naša vizija je da Srbija postane lider u regionu u primeni zelene ekonomije i njeni principi već su ugrađeni u najvažnija strateška dokumenta u oblasti privrede, industrijsku strategiju i strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća”, istakla je Horvat Kiralj.
Šefica Odeljenja Ambasada Nemačke za privrednu saradnju Judit Hofman je podsetila da je Srbija potpisivanjem Sofijske deklaracije 2020. postala deo “Zelene agende” i preuzela obavezu sprovođenja mera u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije i biodiverziteta, mobilnosti i cirkularne ekonomije, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane.
Najavila je da će kroz projekat “Zelena ekonomija u Srbiji” odabrati mikro, mala i srednja preduzeća u određenim ključnim sektorima da bi im pružili konkretnu pomoć i da će pri selekciji posebno obratiti pažnju na preduzetnice i druge grupe koje potencijalno imaju izazove u tranziciji ka “zelenoj ekonomiji”.
Dodala je da put ka klimatskoj neutralnosti traje godinama u Srbiji uz saradnju i pomoć koja se odnosi na “cirkularnu ekonomiju”, a ove godine su počeli i projekti podrške i integracije, edukacije i obuke u vezi sa “zelenom ekonomijom”.
