Subvencije za energetsku efikasnost iskoristiće 50.000 porodica u Srbiji do kraja 2027.
Do kraja 2027. godine godine više od 50.000 domaćinstava širom Srbije iskoristiće subvencije za energetsku efikasnost, u iznosu od 50 do 65 % vrednosti energetske sanacije.
Ovo je izjavila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, dodajući da ministarstvo, subvencijama za domaćinstva, omogućava građanima da smanje rasipanje energije, zamene stare i neefikasne sisteme grejanja, ugrade toplotne pumpe, solarne kolektore i solarne panele.
Navela je da je ovaj program značajan vid podrške, vredan 50 miliona evra, i da se realizuje uz podršku Svetske banke i ocenjen je kao jedan od najboljih projekata po efikasnosti i realizaciji te institucije u Evropi i Centralnoj Aziji.
Ministarka je, na ministarskom okruglom stolu Globalne alijanse za energetsku efikasnost (GEEA) u Dubaiju, rekla da podsticanje racionalnog korišćenja energije predstavlja brz i isplativ način za smanjenje potrošnje energije, troškova za građane i privredu, kao i emisija štetnih gasova, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.
Pored kontinuiranog ulaganja u rehabilitaciju postojećih sistema daljinskog grejanja, inicirani su i novi projekti koji treba da omoguće integraciju geotermalnih tehnologija, toplotnih pumpi i solarnih rešenja u toplanama u 10 gradova u zemlji.
”Realizujemo i jedan od inovativnijih projekata u Evropi, integraciju solarno-termalne elektrane u sistem daljinskog grejanja u gradu Novom Sadu, koji je proglašen za najbolji urbani infrastrukturni projekat u 2024. godine od strane londonskog časopisa EMEA Finance u centralnoj i istočnoj Evropi, u vrednosti od 105 miliona evra. Toplota prikupljena tokom leta skladištiće se i koristiti zimi, u najvećem skladištu toplotne energije na svetu, uz kombinovanje obnovljive solarne energije, energije iz Dunava i viškova električne energije iz elektroenergetskog sistema”, rekla je ministarka.
Ona je istakla da su ciljevi Srbije u oblasti energetske efikasnosti definisani nacionalnim strateškim dokumentima u energetici i u skladu su sa zahtevima Energetske zajednice i Evropske unije, kao i da je nova Direktiva o energetskoj efikasnosti, koju je EU usvojila 2023. godine predmet daljeg usklađivanja sa pravilima i pravnim tekovinama EU.
”Ciljevi postavljeni za 2030. godinu teže da ograniče potrošnju primarne i finalne energije, i dovedu do smanjenja energetske intenzivnosti za oko 40 odsto u odnosu na 2020. godinu. Energetsku efikasnost posmatramo kao novi izvor energije, najčistiji, najjeftiniji i najbrže dostupan. Zato će ulaganja u energetsku efikasnost ostati važan prioritet energetske politike Republike Srbije”, poručila je ministarka.
