Stotinu zahteva za solarne i vetroelektrane u Srbiji
Nakon usvajanja Zakona o korišćenju OIE 2021 nastale su dramatične promene u interesovanju investitora za solarne i vetroelektrane u Srbiji.
Ovo je izjavio direktor Direkcije za razvoj EMS-a Nebojša Vučinić, dodajući da je do 30. aprila 2021. godine u obradi bilo 4.900 MW zahteva vetroelektrana i 400 MW iz solara, uz 400 MW već priključenih.
Sa pet zahteva koliko je podnošeno pre usvajanja zakona, stiglo se na 100 zahteva, od kojih 70 za solar, čija je instalisana snaga 11 GW. Time je zahtevani kapacitet vetroelektrana i solarnih elektrana za priključenje povećan četiri puta, na preko 20 GW u poslednje dve godine.
“Sada smo već daleko iznad 20 GW, stigli smo do 24 GW. Svakom je jasno da će biti problema ukoliko sve bude realizovano”, otkrio je Vučinić, na konferenciji OIE Srbija, dodajući da EMS u narednim godinama planira ulaganja od 900 mil EUR u prenosni sistem.
Istočna Srbija najpopularnija lokacija za solarne elektrane
Kada su solarne elektrane u pitanju, najpopularniji je region Istočne Srbije sa 3.200 MW zahteva, Južnog Banata sa 2.700 MW, Bačke i Srema (1.500 MW), Severnog Banata (1.300 MW).
Ipak, uprkos velikom broju zahteva, u distributivnom sistemu je veoma malo solarnih elektrana.
Direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije Predrag Matić kaže da je trenutno na distributivnom sistemu 380 proizvođača električne energije sa 260 MW instalisane snage. Prednjače mini hidroelektrane, kojih ima 162. Po broju ih prate solarne kojih ima 157, ali snaga nije ni približna, samo 23 MW.
U obradi preko 2.500 zahteva za OIE
Kako je Matić otkrio na konferenciji OIE Srbija 2023, u obradi je trenutno čak 2506 zahteva instalisane snage 1,9 GW. Za 274 projekta izdata su rešenja koja podrazumevaju odobrenje za priključak, što znači da se očekuje brzo priključenje na distributivni sistem. Ali veliki broj zahteva svakako je problem za koji i dalje nema rešenja.
Prenosni sistem Srbije trenutno može da balansira 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije, a kad je reč o distributivnom sistemu, u obradi je čak 2506 zahteva instalisane snage 1,9 GW, neke su od poruka panela o solarnoj energiji održanog na konferenciji OIE Srbija 2023.
– Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, mi nemamo pravo da tražimo dokaz o vlasništvu nad zemljom, tako da su podnošeni zahtevi na tuđim parcelama. Podnosioci time nisu rezervisali zemlju, ali jesu kapacitete. Šta sada rade, ne znam, da li kupuju negde zemlju, ali došli smo u situaciju kao na Divljem zapadu, ko je prvi postavio zastavu, može da je drži 5-6 godina i tako blokira ozbiljne investitore – zaključio je Matić.
Srbija ima ubedljivo najbrži proces razvoja projekata, trebalo nam je nepune tri godine za projekat sa svim dozvolama, ne znam nijednu zemlju u kojoj je moguć brži razvoj.
Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Global
Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Global, kompanije koja u Zaječaru razvija Solarinu, prvi solarni projekat velikog kapaciteta, sa 150 MW, pohvalila je proces razvoja projekata u Srbiji.
– CWP je dugo na tržištu, ima projekte u osam zemalja u regionu i EU. Srbija ima ubedljivo najbrži proces razvoja projekata, trebalo nam je nepune tri godine za projekat sa svim dozvolama, ne znam nijednu zemlju u kojoj je moguć brži razvoj. Slično je i za vetar, tu nam je trebalo četiri godine, eto da pohvalimo malo, da ne bude da svi nešto kritikuju. Misija je da dekarbonizujemo projekte u Srbiji – istakla je Turković i dodala da će razvoj Solarine biti završen krajem godine, naredne će sačekati aukcije i zatim kreće izgradnja.
Upravo završene aukcije za vetar, prema njenim rečima, pokazale su se uspešnim za sve strane, i državu, i industriju, i potrošače. Razlog leži u konkurenciji, dodala je, koja kod solara nije postojala, pa su i postignute cene blizu maksimalnih.
– Važno je da aukcije budu konzistentne jer će tako motivisati i druge da učestvuju. One daju signal tržištu, industriji, državi. Vreme za solare tek dolazi, treba nam više projekata većeg kapaciteta na prenosnoj mreži – rekla je Turković i otkrila da je ova kompanija sugerisala ministarstvu da prag kapaciteta koji je sada 70% bude 50%: – Ukoliko investitor želi da preuzme tržišni rizik, neka to sam odluči.
Kada je reč o balansiranju, ono nije tako kritično kod solarnih elektrana kao kod vetroelektrana, istakla je. Ipak, CWP radi i na baterijama jer ih brine priključenje objekata.
– Što se tiče skladištenja energije, ta regulativa treba da se precizira. Ovaj region nije mnogo zanimljiv investitorima za baterije, oni su usmereni na EU. Mađarska je najbolje tržište za baterije jer nema hidroelektrane. Niko neće graditi baterije ako to ne bude isplativo. Mi se time bavimo jer nas brine kako ćemo da priključimo projekat – rekla je Turković i dodala da ova kompanija radi i na razvoju agrosolara koji podrazumevaju veliko zauzeće tla sa panelima, pa su i kriterijumi drugačiji.
