Srbija uvodi poreze na emisije gasova staklene bašte – počinje priprema za CBAM
Srbija uvodi porez od četiri evra po toni CO₂ za velike zagađivače i uvoznike karbonski intenzivnih proizvoda, u cilju smanjenja emisija i pripreme za novu EU karbonsku taksu na uvoz (CBAM).
Ministarstvo finansija Republike Srbije pokrenulo je javnu raspravu o dva ključna zakona za zelenu tranziciju Srbije – Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Ovi propisi treba da smanje zagađenje, unaprede energetsku efikasnost i obezbede ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu.
Osim toga, cilj zakona je postizanje povoljnijeg položaja za domaće privredne subjekte prilikom izvoza u Evropsku uniju, budući da će proizvodi proizvedeni uz niže nivoe emisije prouzrokovati manje obaveze plaćanja u sklopu Mehanizma za prilagođavanje karbona na granicama Evropske unije (CBAM mehanizam).
Predloženo zakonsko rešenje će imati direktan uticaj na cenovnu strukturu proizvoda privrednih subjekata iz energetski i emisiono intenzivnih industrija. U kratkoročnom periodu, nova fiskalna obaveza može doneti umereno povećanje proizvodnih troškova za subjekte koji emituju značajne količine CO2eq, što može uticati na njihovu poziciju na domaćem tržištu. Ipak, uvođenjem ovog poreza Republika Srbija se strateški približava Evropskom sistemu trgovanja emisijama (EU ETS) i ispunjava preduslove za smanjenje ili izbegavanje troškova u okviru CBAM mehanizma koji se u EU već primenjuje.
Zakoni uvode mehanizme koji će:
• podstaći kompanije da ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju industrije,
• doneti čistiji vazduh i manje rizike po zdravlje građana,
• obezbediti fer uslove između domaćih proizvođača i uvoznika,
• približiti Srbiju evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.
U Ministarstvu finansija, navode da je cilj zakona je da podrži kompanije koje ulažu u zelenu tranziciju i istovremeno zaštiti zdravlje građana i privredu. Ovo nije novi namet, već podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.
Ključne novine su:
• Porez na emisije GHG odnosi se na velike industrijske emitere (cement, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum, energetika). Elektroenergetski subjekti koji investiraju u zelene projekte mogu ostvariti poreski kredit do 80% svoje obaveze.
• Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda primenjuje se na uvoz gvožđa, čelika, cementa, đubriva i aluminijuma. Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije. Obaveza se odnosi samo na one uvoznike koji uvoze više od pet tona obuhvaćenih proizvoda.
Šta dobijaju građani i privreda?
Kako je ova obaveza već definisana propisima EU, a umanjuje se za iznos plaćen u Srbiji, sredstva koja bi završila u budzetu EU na ovaj način ostaju u Srbiji i koriste se za:
• čistiju životnu sredinu i zdraviji život,
• više investicija u zelene projekte i energetsku efikasnost,
• jačanje konkurentnosti srpske industrije na EU tržištu,
• zaštitu domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz uvoza.
Javna rasprava će trajati 20 dana i obuhvatiće dva okrugla stola i dva onlajn sastanka sa zainteresovanom javnošću. Predviđeno je da zakoni počnu da se primenjuju od 1. januara 2026. godine.
