Srbija: potrošnja struje ljeti dostigla zimski nivo
Ljetnja potrošnja struje dostiže zimski nivo, a Srbija dugoročno mora da razvija energetski miks – nuklearnu energiju, obnovljive izvore, reverzibilne hidroelektrane i da zadrži stabilne termoenergetske kapacitete.
Ovo je za RTS izjavio direktor za tehnološki razvoj Instituta “Vinča“ Predrag Škobalj, dodajući da je situcija sa energetskim sistemom veoma ozbiljna, ne samo u Srbiji, već i u regionu.
Visoke temperature i masovna upotreba klima-uređaja dodatno opterećuju elektroenergetsku mrežu.
“Bez klime se ne može, ali to opterećuje mrežu. Sada dostižemo potrošnju električne energije kolika je zimi. To su enormne potrošnje i veliki udar na elektroenergetski sistem“, kaže Škobalj.
HE Đerdap radi sa 20 % kapaciteta
“Velike probleme imaju Mađarska, Rumunija, Bugarska i ostali zbog niskog vodostaja Dunava, koji je sada na istorijskom minimumu. Ovako je bilo 1985. i 2003. godine, ali je sada još gore“, kaže Škobalj.
Nizak vodostaj najdirektnije se odražava na rad hidroelektrana. U Srbiji konkretno na Đerdap, koji radi značajno smanjenim kapacitetom, oko 20 odsto.
“Kod nas hidroelektrane učestvuju sa do 30 odsto proizvodnje električne energije. Srećom, hidroelektrane na Drini rade i u funkciji su“, objašnjava Škobalj.
Zbog toga se sistem sada više oslanja na termoelektrane na lignit.
“Problem je što su rezerve u Kostolačkom i Kolubarskom basenu na izdisaju. Imamo ih još otprilike za 20 do 30 godina. Mi iz dva razloga moramo da tražimo novi put – prvi je što nemamo dovoljno uglja, a drugi što smo potpisnici Pariskog sporazuma, koji nas obavezuje da smanjimo emisiju CO2“, naveo je Škobalj.
Nizak Dunav pogađa i proizvodnju i transport
Problem niskog vodostaja nije samo energetski već i ekonomski, jer Dunav ima važnu ulogu u transportu robe i energenata.
“Svima je teško i privrednici nalaze različite puteve. To će se najviše odraziti na ekonomiju i cene. Sve poskupi i sve skače“, kaže Škobalj.
Kao primjer navodi Mađarsku, koja značajan dio struje dobija iz nuklearne elektrane Pakš.
“Mađarska oko 35 odsto električne energije dobija iz svoje nuklearke Pakš 1, gde su od četiri bloka tri privremeno ugašena, a jedan je na minimumu. Pokrenuli su gasnu elektranu u okolini Budimpešte, ali ona ne može sve da nadomesti, pa deo nadoknađuju uvozom“, objašnjava Škobalj.
Izvor: RTS
