Skupština Srbije nije prihvatila predlog zabrane rudarenja litijuma i bora
Posle četiri dana rasprave, poslanici Skupštine Srbije glasali su protiv predloga zabrane istraživanja i rudarenja litijuma i bora.
Za usvajanje zakonskih izmena glasalo je 84 od prisutnih 214 poslanika, protiv je bilo 128, uzdržanih nije bilo, a dva poslanika nisu glasala.
Prethodno je odbačen predlog predlagača zakona Danijele Nestorović koja je tražila da se glasanje obavi javno, prozivkom narodnih poslanika.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović pozvala je poslanike opozicije da, kako je rekla, ne zastrašuju građane pogrešnim informacijama.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas poručio je da se litijum neće kopati u Srbiji, jer nezavisni stručnjaci kažu da taj projekat ima velike negativne posledice i pozvao vlast da izađe na izbore.
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je da će “Srbija braniti svoje dostojanstvo” i da će se narod “buniti protiv ovog projekta dok god se ne protera ‘Rio Tinto koalicija iz Srbije‘”.
Zašto mislite da Srbija neće da brani svoje dostojanstvo, da je Srbija spremna da joj deca žive 20 godina kraće da ‘Vučić uzeo litijumsku proviziju‘? Ne damo vam Srbiju, bunićemo se protiv ovog projekta dok god ne proteramo ‘Rio Tinto koaliciju iz Srbije'“, istakao je Milivojević stavivši šajkaču na glavu.
Poslanici opozicije govorili su u Skupštini protiv otvaranja rudnika litijuma u Mačvi, a pojedini poslanici vladajuće većine objašnjavali su zašto je litijum važan i koristan za Srbiju, a neki prozivali opoziciju u kom broju dolazi na sednicu koju je tražila ili ponavljali da je bivša vlast dovela Rio Tinto i da bi kopali litijum samo da dođu na vlast.
Poslanik grupe “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” Zoran Dragišić tvrdio je da bi Srbija mogla da ima ne samo ekonomsku već i geopolitičku korist od eksploatacije litijuma, koji je “odlučujuću faktor u geopolitici 21. veka”.
On je rekao da Srbija ima jedno od najbogatijih nalazišta litijuma u Evropi, a time i stratešku prednost, jer će do 2040. potražnja za litijumom biti do 40 puta veća i da je neophodan za vojnu opremu, jer se litijum-jonske baterije koriste za sve – od bespilotnih letelica do komunikacionih sistema.
Izvor: RTS
